Evropska komisija objavila je preporuke za ostvarenje smanjenja neto emisija gasova staklene bašte od 90 odsto do 2040. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Sve ovo ima za cilj da Evropska unija postane klimatski neutralna do 2050. godine.
Kako bi se postiglo pomenuto smanjenje do 2040. godine, potrebno je sprovesti nekoliko radnji.
Kao prvo navodi se da je potrebno u potpunosti implementirati postojeće zakone Evropske unije za smanjenje emisija za najmanje 55 odsto do 2030. godine.
Dekarbonizacija industrije, druga je potrebna akcija, pri tome to treba učiniti oslanjajući se na postojeće snage kao što su energija vetra ili hidroenergija. Kako bi se ovo pospešilo, Komisija je predložila nove mere za upravljanje emisijama ugljenika od strane industrije u Evropskoj uniji, što će dovesti do ulaganja u tehnologije koje mogu da hvataju i skladište ugljenik i ponovo ga koriste.
Treće predstavlja povećanje domaće proizvodnje u sektorima rasta kao što su baterije, električna vozila, toplotne pumpe, solarne ćelije i drugi.
U celoj ovoj tranziciji potrebno je u srži zadržati pravičnost, solidarnost i socijalne politike, pomažući ugroženim građanima, regionima, preduzećima i radnicima kroz alate kao što su Fond za socijalnu klimu (eng Social Climate Fund) i Fond za pravednu tranziciju (eng Just Transition Fund)
Na kraju, treba imati otvoren dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući poljoprivrednike, preduzeća, socijalne partnere i građane.
Kako se navodi na sajtu Komisije, klimatske promene su u poslednjih pet godina prouzrokovale ekonomsku štetu od oko 170 milijardi evra. Troškovi i uticaji koje proizvodi na ljude su sve veći i vidljiviji. Zbog toga je potrebno da se otpornost Evrope na buduće krize pojača odmah, što podrazumeva i manju zavisnost od uvoza fosilnih goriva.
Postavljeni ciljevi uključuju pomoć evropskoj industriji, investitorima, građanima i vladama da donesu odluke u ovoj deceniji koje će održati Evropsku uniju na putu da ispuni svoj cilj klimatske neutralnosti 2050. godine.
O cilju će se sada razgovarati sa Evropskim parlamentom i državama članicama, a naredna Komisija će na osnovu toga izneti zakonske predloge.
Izvor: Energetski portal
