Poljoprivredna stanica “PSS” d.o.o. od aprila 2024. godine sprovodi revolucionarni jednogodišnji projekat pod nazivom “Unapređenje biljne proizvodnje kroz kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta”. Projekat, koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, ima za cilj unapređenje kvaliteta zemljišta kroz detaljnu analizu njegovog sastava i precizne preporuke za njegovu ishranu.
U sklopu projekta, ispituje se plodnost zemljišta i prati primena mineralnih i organskih đubriva. Analize obuhvataju ispitivanje pH vrednosti zemljišta, sadržaja kalcijum karbonata, humusa, ukupnog azota, kao i prisustva lakopristupačnog fosfora i kalijuma.
Ovaj važan poduhvat sprovodi se u okviru registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Južnobačkom okrugu, a obuhvata opštine: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Novi Sad, Petrovaradin, Sremski Karlovci, Temerin i Titel.
Ukupno je analizirano 4.500 uzoraka zemljišta, a svakom gazdinstvu omogućeno je da besplatno dostavi do četiri uzorka. Rezultati analize pokazali su veliku varijabilnost zemljišta, što znači da je svaka parcela specifična i zahteva prilagođen tretman.
AZOT
Azot je nezamenjiv makroelement u biljnoj proizvodnji, ali zbog svoje mobilnosti u zemljištu (migracija, volatizacija) njegova primena zahteva posebnu strategiju. Stručnjaci savetuju sukcesivno unošenje azota, što znači da se ovaj element dodaje postepeno tokom vegetacije, kako kod ratarskih, tako i kod voćarskih kultura.
Najefikasnija metoda za kontrolu prisustva azota je N-min metoda, koja precizno određuje potrebne količine azota za osnovno, predsetveno đubrenje i prihranu ozimih useva.
KALCIJUM KARBONAT
Prisutnost kalcijum karbonata u zemljištu varira, pri čemu neka zemljišta sadrže više od 20% ovog elementa, što može biti ozbiljan ograničavajući faktor za uzgoj određenih kultura. Ova informacija je posebno značajna za višegodišnje zasade, poput voćnjaka i vinograda.
Analize su pokazale da većina uzoraka pripada klasi humusnih zemljišta, dok znatan broj ima smanjen sadržaj humusa. Kako bi se povećao nivo humusa, preporučuje se zaoravanje žetvenih ostataka i dodavanje organskog đubriva, što dugoročno poboljšava plodnost zemljišta.
FOSFOR I KALIJUM
Sadržaj lakopristupačnog fosfora u zemljištu varira od 2,7 mg/100 g do 172 mg/100 g. U slučaju visoke koncentracije, preporučuje se privremeni prestanak dodavanja fosfora na period od 2-3 godine, uz kontrolu mikroelemenata.
Kada je reč o kalijumu, analize su pokazale vrednosti od 4 mg/100 g do 114 mg/100 g. Na parcelama sa smanjenim sadržajem, preporučuje se povećana upotreba mineralnih đubriva bogatih kalijumom, dok se na zemljištima sa visokim sadržajem savetuje pauza u primeni kalijuma na period od 1 do 3 godine.
KONTROLA PLODNOSTI JE KLJUČ BUDUĆNOSTI POLJOPRIVREDE
Rezultati ovog istraživanja jasno pokazuju da je kontrola plodnosti zemljišta neophodna. Precizna analiza omogućava pravilnu primenu mera za poboljšanje agrohemijskih svojstava zemljišta, racionalizaciju upotrebe mineralnih đubriva, smanjenje troškova proizvodnje i, što je najvažnije, održivu zaštitu i upravljanje poljoprivrednim zemljištem.
Uz odgovarajuće mere i smernice, ovaj projekat može doneti revolucionarne promene u srpskoj poljoprivredi, stvarajući plodnija i zdravija zemljišta za buduće generacije poljoprivrednika.
