KAKO POSLUJE DIGITALNA POLJOPRIVREDA U SRBIJI Na digitalnoj mapi ucrtane koordinate poljoprivrednih parcela

Kada se su se udružili mali povrtari i voćari, velike izvozne kompanije i jedna međunarodna organizacija za razvoj, za samo godinu dana dobili smo digitalizovane poljoprivrednike i proizvode za izvoz na probirljiva tržišta. Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansira Američka agencija za međunarodni razvoj.

Proizvodnja se prati od semena do police. Na digitalnoj mapi su ucrtane koordinate poljoprivrednih parcela-učesnika projekta i u svakom trenutku se zna koliko se zemlje obrađuje, koliko ima koje kulture i koliko radnika radi.

Poljoprivrednici sami, putem najsavremenijeg softvera koji im je instaliran u telefonu ili na kompjuteru, svakog dana unose podatke o stanju roda, zaštiti, prehrani, prskanju, sredstvima protiv štetočina. Takođe, periodično se rade analize zemljišta i vode i na kraju samog ploda.

„Pa, glavna prednost za mene kao proizvođača i investitora u to je kontrola troškova gde je činjenično stanje da smo ranije bez te elektronske kontrole nismo imali pravi uvid u trošak proizvodnje“, kaže Radivoje Stojković, povrtar iz sela Čokot kod Niša.

Photo Vecteezy

Zvonko Lazarević povrtar iz sela Odžaci kod Trstenika priča da im to pomaže za dalji plasman robe.

„Na primer ako je u pitanju izvoz, ja izdajem taj nalog sa čime sam tretirao taj proizvod. Ja sam počeo sa hektar ipo svoje zemlje i sada sam evo proširio na deset hektara“, navodi Lazarević.

Do sada su, poštujući te mere, 32 proizvođača dobila svetski Global gep standard za čak 12 povrtarskih proizvoda, a dva proizvođača su za paradajz i papriku certifikovani standardom koji garantuje proizvod bez pesticida.

„Pričamo o standardima koje zahtevaju naši strani partneri. Cilj je da povećamo da kažem taj fond robe koji će biti na raspolaganju i dostupan za ponudu na preko 10.000 tona robe“, izjavio je Dušan Nikolić iz „Delta agrara“.

Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansirao je USAID.

„Radi se o podršci poljoprivrednim proizvođačima iz opština kao što su Trstenik, Kruševac, Lebane, Leskovac. Projekat će se nastaviti u 2021. godini, ali mi ćemo se ovom prilikom orijentisati naročito na najnerazvijenija područija“, navodi Zlatko Jovanović iz USAID-a.

Zbog toga će dobro doći širokopojasna mreža kojom će biti obuhvaćeno 600 naselja u najzabačenijim područijima, a čija će izgradnja, prema najavama iz Ministarstva za turizam i telekomunikacije, početi ove godine.

Tako će i poljoprivrednici u najnerazvijenijim mestima moći, zahvaljujući internetu, da se uključe u takve projekte.

RTS,Marija Mitrović, Jelena Piljević i Gorana Mladenović

Related articles

BEZ RUDNIKA NA OBODU BEOGRADA: Ukinuto rešenje o geološkom istraživanju kineskoj kompaniji

Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije donelo je, na zahtev kompanije “Srbija Ziđin Majning” (Serbia Zijin Mining) Bor, rešenje kojim prestaju da važe ranije data istražna prava ove kompanije na području Babe – Ljuta strana na Kosmaju, na teritoriji opština Barajevo, Sopot i Voždovac, za geološka istraživanja više mineralnih sirovina (olovo, cink, bakar, srebro i zlato Donošenje rešenja kojim je resorno […]

DA LI STE VIDELI ANJUŠKU: Nestao pas u Malom Mokrom Lugu

Anjuška, mešanka srednjeg rasta uplašila se oluje i grmljavine 30.maja i od straha pobegla iz dvorišta u Malom Mokrom lugu. Od tada tužni vlasnici tragaju za njom.   Poslednji put je viđena oko Bosanske/Kosmajske ulice, pijace, Šljukine pumpe, NIS-ove pumpe u Malom Mokrom Lugu… Vlasnici mole da je onaj ko je pronađe zadrži i pozove […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *