Problemi koji se najčešće javljaju i kod zdravih osoba su nesanica, umor, glavobolja, uznemirenost, bezvoljnost, nedostatak koncentracije, nagle promene raspoloženja.
Na nagle vremenske promene reaguji svi, zdravi i bolesni, ali ih ipak najteže podnose hronični bolesnici. Na ovo nam ukazuje godinama unazad i povećan broj poziva i lekarskih intervencija u Zavodu za urgentnu medicinu Beograd, kaže specijalista urgentne medicine primarijus dr Marija Radulović.
Na udaru
– Zbog velikih razlika jutarnjih i dnevnih temperatura vazduha najviše pate pacijenti koji imaju prebleme sa srcem i krvnim sudovima, organima za varenje, reumatološki i plućni bolesnici, kao i pacijenti sa psihijatrijskim dijagnozama – objašnjava naša sagovornica.
Ove osobe muči gušenje (astmatični napadi), srčane tegobe (aritmije, bolovi u grudima, hipertenzija), bolovi u zglobovima, bolovi na mestu predhodnih operacija kao i ožiljaka, uznemirenost i druge psihičke tegobe, pojačani simptomi gastritisa (upale želuca) kao i tegobe ukoliko postoji čir na želucu ili dvanestopalačnom crevu, dodaje primarijus.
– Zdrave osobe reaguju nesanicom, umorom, glavoboljama, uznemirenošću, bezvoljnošću, nedostatkom koncentracije, naglim promenama raspoloženja – navodi dr Radulović.
Šta nam je činiti
Na pitanje šta nam je činiti naša sagovornica savetuje da pratite bioprognozu, odlazite na spavanje pre ponoći i spavate bar 7-8 sati, svakodnevno se šetate i provodite vreme na svežem vazduhu, obogatite ishranu voćem i povrćem, uzimate dosta tečnosti (voda, čaj, sveže ceđeni sokovi…), a smanjte unos kafe i izbegavate alkohol i pušenje. Oblačenje treba da bude u skladu sa vremenskim prilikama, što znači slojevito.
– Hronični bolesnici pored navedenog treba redovno da uzimaju terapiju i ne koriguju je sami, već uz konsultacije i pregled kod izabranog lekara. Takođe, bez preke potrebe ne bi trebalo da izlaze u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada je spoljna temperatura nešto niža. Za kraj imajte na umu da su nagle promene vremena prolazne, te da ćete se uz malo strpljenja, poštovanje datih saveta, konsultaciju ili eventualno pregled od strane lekara opet osećati dobro – poručuje primarijus dr Marija Radulović.
