Sezona cvetanja voća nosi i najosetljiviji period za voćare širom Srbije. Iako su zasad u dobrom stanju, neočekivani mrazevi mogu u samo jednoj noći da ugroze čitav rod. Stručnjaci upozoravaju da ranija vegetacija dodatno povećava rizik, a praktična primena zaštitnih mera često je ograničena.
U mnogim voćnjacima manjak radne snage, vode i odgovarajuće opreme značajno otežava preventivne aktivnosti. Voćari poput Radiše Đurđevića iz Osladića kod Osečine, koji je ranijih godina koristio zadimljavanje, ove sezone su praktično nemoćni. „Ima efekta, ali ove godine to ne možemo da izvedemo. Nemamo dovoljno ljudi, a metoda zahteva veliku organizaciju i radnu snagu“, kaže Đurđević.
Okrečenje stabala belom bojom i dalje je najrasprostranjenija mera među proizvođačima. Ova metoda delimično odbija svetlost i usporava kretanje sokova u stablu, što može da odloži osetljiv period za cvetanje. Međutim, stručnjaci ističu da su klasične metode poput zadimljavanja nedovoljno efikasne u borbi protiv naglih mrazeva.
Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo navodi da proizvođači praktično nemaju mnogo opcija: „Najbolji način zaštite danas je antifrost sistem, ali takvih sistema u našim voćnjacima ima vrlo malo. Bez modernih tehnologija, voćari i dalje zavise od prirodnih okolnosti.“
Savremeni antifrost sistemi i njihova primena
Jedan od retkih funkcionalnih antifrost sistema u Srbiji nalazi se u oglednom voćnjaku Poljoprivredne škole Valjevo. Profesor Nikola Spasojević pojašnjava da se koristi pulsni antifrost sistem sa mikropulsatorima koji orošavaju voćnjak u kritičnim trenucima.
„Na cvetovima se formira tanak sloj leda. Iznad leda temperatura može biti ispod nule, ali ispod tog sloja ostaje oko nula stepeni, što sprečava oštećenje cvetova i mladih plodova“, objašnjava Spasojević. Ipak, čak i ovde postoji ozbiljna mana – velika potrošnja vode, što kod većine proizvođača čini sistem neizvodljivim.
Veliki broj voćara još uvek ne razmišlja o modernim antifrost sistemima zbog visokih ulaganja i ograničenih resursa. Zbog toga će i ove sezone prinos u voćnjacima u velikoj meri zavisiti od vremenskih prilika u periodu cvetanja. Stručnjaci ističu da će oni koji usvoje inovativne tehnologije imati najveće šanse da sačuvaju rod i minimiziraju štetu.
Uvođenje savremenih sistema u budućnosti može postati ključni faktor u očuvanju konkurentnosti i stabilnosti proizvodnje, ali trenutni izazovi – nedostatak vode, radne snage i finansijskih sredstava – ostaju ozbiljna prepreka.
