Notar, odnosno javni beležnik, nije zanimanje do kojeg se dolazi slučajno ili prečicom. U Srbiji, ova profesija nalazi se pod strogom kontrolom države, a imenovanje i razrešenje notara u isključivoj je nadležnosti Ministarstva pravde Republike Srbije, uz obavezno mišljenje Javnobeležničke komore Srbije.
Ovakav sistem uveden je sa jasnim ciljem: da javni beležnici budu osobe od visokog profesionalnog i moralnog integriteta. Notar ne radi samo administrativni posao – on potvrđuje ugovore, overava pravne poslove i direktno utiče na pravnu sigurnost građana.
Zbog toga država insistira na jasnim pravilima i višeslojnoj kontroli. Konačnu odluku donosi ministar pravde, čijim potpisom kandidat dobija ili gubi pravo da nosi titulu notara.
U praksi, to znači da ni diploma, ni iskustvo sami po sebi nisu dovoljni ako ne postoji saglasnost nadležnih institucija.
Put do zvanja: obrazovanje, ispiti i iskustvo
Da bi neko uopšte mogao da konkuriše za notara, mora ispuniti osnovni, ali zahtevni obrazovni put. Prvi korak je završetak pravnog fakulteta, bilo u Srbiji ili u inostranstvu, uz obaveznu nostrifikaciju diplome ukoliko je stečena van zemlje.
Nakon fakulteta, sledi polaganje pravosudnog ispita, a potom i notarskog ispita. Tek kombinacija ova tri elementa — diploma, pravosudni ispit i notarski ispit — otvara vrata ka licenci za rad.
Ali ni tu se ne završava. Kandidat mora imati najmanje pet godina radnog iskustva u pravnim poslovima, čime se obezbeđuje da u profesiju ulaze ljudi koji razumeju praksu, a ne samo teoriju.
Zakon notara definiše kao samostalnog i nezavisnog pravnog stručnjaka, što u prevodu znači da sistem ne trpi početnike bez ozbiljnog profesionalnog staža.
Konkurs, uslovi i odluka ministra
Iako broj notara formalno nije ograničen, zvanje se može steći isključivo putem konkursa koji raspisuje Javnobeležnička komora Srbije. Konkurs predstavlja filter kroz koji prolaze samo kandidati koji ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.
Uz prijavu, kandidat mora da dokaže da je obezbedio odgovarajući prostor i opremu za rad, jer notar mora biti operativno spreman od prvog dana. Takođe, obavezna je uplata takse za polaganje ispita u iznosu od 39.000 dinara.
Nakon toga, Komora daje svoje mišljenje, ali završnu reč ima ministar pravde. On odlučuje da li kandidat ispunjava sve stručne, profesionalne i etičke kriterijume za obavljanje ove funkcije.
Drugim rečima, ni jedan notar u Srbiji ne može početi sa radom bez direktne saglasnosti države.
Jezik, zdravlje i „javno poverenje“
Pored stručnih uslova, zakon propisuje i dodatne kriterijume koji često prolaze ispod radara. Kandidat mora tečno da čita, piše i govori srpski jezik, a u sredinama gde su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina – i njih.
Ukoliko notar ne poznaje neki od tih jezika dovoljno, dužan je da angažuje sudskog tumača. Time se obezbeđuje ravnopravan pristup pravnoj zaštiti svim građanima.
Posebna pažnja posvećuje se zdravstvenom stanju i takozvanoj „dostojnosti javnog poverenja“. Kandidat mora biti radno sposoban, dobrog opšteg zdravlja i bez mrlja koje bi mogle narušiti ugled profesije. O tome mišljenje daje Javnobeležnička komora.
Na kraju, jedan uslov je neizostavan: državljanstvo Republike Srbije. Tako je put do notarskog pečata jasan, ali dug — i počinje, bez izuzetka, diplomom pravnog fakulteta.
