Kako se temperature spuštaju, građani Srbije sve više razmišljaju o najpovoljnijem načinu grejanja. Prema rečima profesora Mašinskog fakulteta Miloša Banjca, više od polovine stanovništva koristi drva, što se trenutno pokazuje kao najjeftinija opcija. S druge strane, oni koji se greju na električnu energiju ili daljinsko grejanje imaju najveće troškove, što dodatno opterećuje kućne budžete.
Drva i gas povoljniji, struja najskuplja
Profesor Banjac ističe da većina ljudi bira racionalno u ekonomskom smislu, pa je zato drvo i dalje dominantan energent. Međutim, upozorava da grejanje na drva ima ozbiljne ekološke posledice, jer povećava zagađenje vazduha.
„Najskuplje će proći oni koji koriste električnu energiju, dok su cene daljinskog grejanja takođe visoke, iako su tek nešto niže u odnosu na grejanje na struju“, kaže Banjac. Napominje da je neobično što su cene daljinskog grejanja visoke, budući da većina toplana koristi prirodni gas, što bi moglo omogućiti niže troškove za krajnje korisnike.
Koliko košta grejanje?
Kada je reč o mesečnim izdacima, za stan od 60 kvadrata, Banjac procenjuje da građani koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja plaćaju između 9.000 i 10.000 dinara, i to tokom cele godine.
Za one koji koriste drva, ukupni trošak tokom grejne sezone iznosi oko 50.000 dinara, dok je grejanje na gas nešto skuplje – oko 60.000 dinara. Ugalj je i dalje jeftin energent u Srbiji, pa dolazi odmah iza drva i gasa, dok su skuplja drva nešto skuplja opcija. Na kraju liste po isplativosti nalaze se električna energija i daljinsko grejanje, koji predstavljaju najskuplji izbor za potrošače.
Rešenja za smanjenje troškova i ekološke posledice
Banjac upozorava da bi smanjenje troškova grejanja moglo biti ostvareno kroz nekoliko sistemskih mera, koje bi istovremeno poboljšale kvalitet vazduha. Kao najvažnije rešenje ističe veće priključivanje domaćinstava na gradske toplane, kao i proširenje gasne mreže, čime bi se omogućilo da više građana koristi prirodni gas kao stabilniji i povoljniji izvor energije.
„Treća opcija, koja je trenutno najskuplja, ali uz državne subvencije može postati isplativija, jeste prelazak na toplotne pumpe. Ovo je jedno od dugoročnih rešenja koje se već sprovodi, ali zahteva veće investicije u startu“, objašnjava Banjac.
Takođe, dodaje da bi trebalo razmotriti smanjenje cene priključka na gradske toplane, što bi moglo motivisati veći broj domaćinstava da pređe na ovaj sistem grejanja.
Kako bi građani Srbije dugoročno smanjili troškove grejanja, ključno je da država nastavi sa podsticajima za prelazak na energetski efikasnije sisteme, dok bi veća dostupnost gasa i niže cene priključka na
