Na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), postavljeni su ambiciozni ciljevi, a među njima našao se i izazov koji nalaže da je do 2030. godine potrebno da se kapaciteti obnovljive energije utrostruče.
Neka istraživanja ukazala su na vrlo dobar napredak kada je reč o razvoju ovakvih kapaciteta, što dalje pruža pozitivne pretpostavke o postizanju cilja utrostručenja. U nedavnom izveštaju objavljenom od strane Solar Power Europe, pod nazivom ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, o čemu smo detaljnije ranije pisali, podaci pokazuju da je tržište solarnih sistema u Evropskoj uniji poraslo za 40 odsto u 2023. godini. Gledajući godine pred nama, u izveštaju su izneta tri scenarija o daljem razvoju ovog tržišta do 2027. godine. Kada se sumiraju mogućnosti i prepreke za visoki razvoj, uz rešavanje izazova ubrzanja izdavanja dozvola, unapređenje investicija u elektromreže i fleksibilnost, izgledi za solarnu energiju su dobri.
Kada je reč o ukupnim obnovljim izvorima energije, Međunarodna agencija za energetiku (IEA), pokazala je slične rezultate u svom godišnjem izveštaju ,,Obnovlji izvori energije 2023’’ (eng Renewables 2023). Naime, kapacitet ovakve energije na globalnom nivou porastao je za 50 odsto u 2023. godini i time dostigao gotovo 510 GW. Uspešan razvoj solarnog tržišta potvrđen je i u ovom istraživanju, gde se navodi da je solarni kapaciteti čine tri četvrtine od ukupnih kapaciteta obnovljive energije.
Kako se navodi u Izveštaju, najveći rast ostvarila je Kina time što je u rad tokom 2023. godine pustila isti nivo kapaciteta solarne energije koliki je cela planeta učinila u 2022. godini. Na godišnjem nivou, energija vetra u ovoj zemlji porasla je za čak 66 odsto. Ipak, odlični rezultati ostvareni su i u Evropi, Sjedinjenim Državama i Brazilu.
Prognoze i izazovi za budućnost
Trenutne politike i tržišni uslovi postavljaju pretpostavku o rastu globalnog kapaciteta na 7.300 GW do 2028. godine. U Izveštaju se navodi da ovakvi uslovi omogućavaju dva i po puta veći rast, ali to i dalje nije ostvarenje cilja postavljenog na COP28.
Ono što je potrebno da se promeni kako bi se obnovlji izvori utrostručili, varira od države do države u zavisnosti od njihove trenutne razvijenosti. U svakom slučaju izazovi uključuju nesigurne politiku u, kako se navodi, krhkom ekonomskom okruženju, zatim nedovoljna ulaganja u mrežnu infrastrukturu, administrativne barijere, pristup finansijama, čvrsti regulatorni okviri i drugo.
Kao što je prethodno napisano, najveći napredak trebalo bi da ostvare solarna i energija vetra, očekujući da će prestići ugalj i postati najveći izvor globalne proizvodnje električne energije do početka 2025. godine. Ovo je podstaknuto, između ostalog, time što su solarne i vetroelektrane na kopnu danas skoro svuda jeftinije od novih elektrana na fosilna goriva, ali i od postojećih postrojenja. Štaviše, cene solarnih fotonaponskih modula su pale za gotovo 50 odsto u 2023. godini. Do 2028. godine ova dva obnovljiva izvora trebalo bi više nego da se udvostruče u Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji, Indiji i Brazilu, u poređenju sa nekoliko godina unazad.
Treba pomenuti i biogoriva, koja su svoj uspeh takođe pokazala u godini iza nas. Izveštaj predviđa da će ekonomije u razvoju, predođene Brazilom i Indijom, pokretati 70 odsto globalne potražnje u narednih pet godina, nakon što biogoriva budu počela da pokazuju svoj pravi potencijal u sektorima kao što su avio-saobraćaj, ali i kao zamena za visoko zagađujuća goriva. Ipak, potrebna su dodatna ubrzanja ovog obnovljivog izvora do 2030. godine.
COP28 postavio je još nekoliko vrlo važnih ciljeva, pored utrostručenja obnovljivih izvora a oni su udvostručenje energetske efikasnosti, smanjenje emisije metana, zatim povećanje finansiranja za privrede u nastajanju i u razvoju, i na kraju prelazak sa fosilnih goriva.
Izvor: Energetski portal
