Sa toplim februarskim danima, koji se, ipak, bez obzira na evidentne klimatske promene i globalno otopljavanje ne mogu nazvati uobičajenim, pokrenuo se i vodeni svet.
U spoju nauke i iskustva, oličenog u poznatom begečkom porofesionalnom ribaru Petru Lapuu Braši, pokušaćemo da odgovorimo šta se trenutno dešava na većini vojvođanskih vodotokova.
Tokom januara niske temperature prouzrokovale su takozvanu hibernaciju riba. Poznato je, to je svojevrstan zimski san, stanje usporenog metabolizma, svih procesa u organizmu, samim tim i uzimanje hrane. To je usko povezano sa temperaturom vode, koja je zimi najčešće par stepeni iznad nule. Tada se riba okuplja u tzv. zimovnicima, dubljim delovima reke. Ipak, ne i najdubljim, jer na takvim mestima nema dovoljno kiseonika. Među najosetljivijim ribama na smanjenje temperature je som, koji među prvima ulazi u rupe na dnu gde nema strujanja vode.Što se šarana tiče, on zna da bude prilično aktivan u januaru (u odnosu na ostale ribe), što ljubitelji šaranskog ribolova dobro znaju, ali ga ni hranjenje neće pomeriti sa mesta na kojima se krtoži. Među ribama naših voda koje najmanje usporava hladna voda, prema nekim mišljenjima je krupatica. Inače, za jedan od najvećih zimovnikau toku Dunava kroz našu zemlju dugo je ( do pre deceniju i po) važio potez između Varadinskog i Drumsko – železničkog mosta (nekada Žeželjevog) u Novom Sadu.
Do skora se verovalo da samo neki sisari određeni deo godine provedu hibernirajući, ali naučnici su pronašli ribu koja je sposobna da dođe do tog stanja. Radi se o antarktičkoj ribi Nototxenia coriiceps Ona tokom zime legne na dnu mora, usporava proces rasta, metabolizam i sve druge aktivnosti te ulazi u dremljivo stanje. Ova riba leti se maksimalno hrani i maksimalno raste, dok je zimi sasvim pasivna.
– Zanimljivo je što ona zimi sasvim uspori metabolizam iako se temperatura mora ne spusti mnogo. Nije uobičajeno da male temperaturne razlike prouzrokuju toliko usporavanje metabolizma – izjavio je dr Hamish Cambell sa univerziteta Qyeensland.
No, u februaru je otoplilo, a riblji svet se pokrenuo. Petar Lapu smatra da je oko šest stepeni Celzijusa granična temperatura, a kada pređe ovu brojku, riba počinje da traži hranu. Sada je, po njegovoj proceni, temperatura Dunava, u zavisnosti od dubine, 4 do 5 stepeni. Ipak, sunce je pokrenulo živi svet u vodi, ali i još jedan faktor.
-Sunce budi ribu, bez obzira na temperaturu vode, ali i vodne oscilacije. Dosta vode je ove zime nadošlo. Kako su se snegovi sa Alpa i drugih planinskih masiva topili, dobar deo te vode završio je u Dunavu. Riba i na to reaguje, ne samo na povećanje temperature – smatra Lapu.
Sve je to, smatra naš sagovornik, ovih dana proizvelo dobre uslove za mrest štuke, koja postaje sve aktivnija. Ona je riba koja dobro reaguje na svetlost i zagreva ikru pred mrešćenje. Ukoliko tokom februara bude ozbiljnijeg (i dugotrajnijeg) zahlađenja, mrest štuke može da se odloži za mart. Ipak, to ove godine gotovo sigurno neće desiti.
