Digitalizacija plaćanja i dalje ne može da ugrozi značaj gotovine
Iako se sve češće govori o skorom potpunom prestanku upotrebe gotovog novca, stvarnost je daleko složenija i otpor keša je i dalje snažan u mnogim društvima. Dok zemlje poput Švedske predstavljaju primer gotovo bezgotovinskog društva, postoje ozbiljne debate i pokreti koji se zalažu za očuvanje prava na plaćanje kešom, pre svega zbog bezbednosnih i socijalnih razloga.
Primer digitalne revolucije sa svojim manama
Švedska je jedna od najdigitalizovanijih zemalja na svetu, gde su kartice i mobilna plaćanja praktično zamenili gotovinu u svakodnevnom životu. Gotov novac gotovo da se ne koristi, a deca i mladi čak dobijaju džeparac isključivo u elektronskom obliku. Tokom pandemije upotreba keša dodatno je opala, a poreske institucije odbijaju keš uplaćivanja, što je pokrenulo pitanje da li je takav model održiv i poželjan u celom svetu.
Ipak, upravo u ovakvim visokodigitalizovanim sredinama dolazi do izražaja problem onih koji nisu uključeni u ovaj sistem. Ljudi bez pristupa bankama, starije osobe i oni koji iz sigurnosnih razloga preferiraju keš, često su u nezavidnom položaju.
Kada tehnologija zakazuje, keš je nezamenljiv
Najbolji dokaz koliko je keš važan dolazi iz vanrednih situacija, kao što je veliki nestanak struje u Španiji prošlog proleća. Tada su elektronski sistemi za plaćanje prestali da funkcionišu, a oni koji nisu imali keš ostali su bez mogućnosti da kupe osnovne potrepštine. „Bez keša bismo bili potpuno nemoćni“, izjavila je naša čitateljka iz Madrida.
Takvi događaji pokrenuli su i inicijative u Sloveniji da se pravo na plaćanje gotovinom zaštiti na ustavnom nivou, jer keš nije samo sredstvo plaćanja, već i garancija finansijske nezavisnosti i sigurnosti.
Srbija i prava na izbor u dobu digitalizacije
U Srbiji se situacija razvija u pravcu povećanja bezgotovinskih transakcija koje danas čine gotovo 90% ukupnih plaćanja. Ipak, Narodna banka Srbije jasno ističe da nema nameru da ukine pravo na korišćenje keša. Suprotno tome, cilj je da građani imaju što više opcija i slobodu izbora između gotovog i digitalnog novca.
Stručnjaci upozoravaju da keš ima nezamenjivu ulogu u kontroli ličnih finansija i da predstavlja sigurnosnu mrežu u kriznim okolnostima. „Keš nije samo novac, on je simbol slobode i nezavisnosti“, kaže Džej Zagorski, autor poznate knjige o ekonomiji gotovine.
Gotovina kao pristupačno i sigurno rešenje
Pored sigurnosne dimenzije, keš je često i jedina opcija za one koji nemaju bankovne račune ili ne žele da koriste digitalne metode plaćanja. Ovaj segment društva često se zanemaruje u razgovorima o budućnosti finansija, ali ostaje ključan za uključivanje svih građana u ekonomski sistem.
Takođe, Zagorski naglašava da su prevare sa karticama i gubici na elektronskim računima znatno češći nego kod keša, a proces povraćaja novca zna da bude dug i složen.
Sve dok građani mogu da biraju, budućnost plaćanja neće biti jednolična
Uprkos ubrzanom razvoju digitalnih tehnologija i usponu elektronskih plaćanja, keš će i dalje igrati važnu ulogu u finansijskom životu ljudi. Odluka da li koristiti gotovinu ili karticu ostaje lični izbor i deo finansijske kulture koja se gradi svakodnevno.
„Pravo na izbor je temelj slobodnog društva, a keš, iako staromodna opcija, ostaje ključni stub tog prava,“ naglašavaju u Narodnoj banci Srbije.
Keš kao tapija nezavisnosti i sigurnosti
„Opipljivi novac nije samo sredstvo plaćanja, već predstavlja tapiju nezavisnosti i sigurnosti,“ ističe Džej Zagorski, američki ekonomista. Korišćenje gotovine omogućava bolju kontrolu nad ličnim troškovima i predstavlja zaštitu u vanrednim situacijama kada elektronski sistemi mogu prestati da rade. Upravo zbog toga, keš i dalje ostaje neizostavan deo svakodnevnog života, posebno za one kojima je potrebna finansijska sloboda i sigurnost.
