Tokom toplotnih talasa klima-uređaji postaju jedan od najvažnijih kućnih aparata, ali i jedan od većih potrošača električne energije. Trošak rada ne određuje samo snaga uređaja, već i kvadratura prostorije, izolacija, spoljašnja temperatura, podešena temperatura i broj sati rada. Veliku razliku pravi i tehnologija uređaja, jer inverter klima nakon dostizanja zadate temperature može znatno da smanji angažovanje kompresora.
Zato dva domaćinstva sa klimama slične snage mogu imati primetno različite račune.
Kod uređaja od oko 12.000 BTU, odnosno približno 3,5 kW rashladnog kapaciteta, potrošnja tokom održavanja temperature može biti višestruko manja od maksimalne. U stabilnim uslovima klima može trošiti oko 0,3 do 0,5 kWh na sat, dok pri intenzivnom hlađenju potrošnja može dostići oko 1 do 1,2 kWh. Stvarna vrednost zavisi od konkretnog modela i uslova u prostoru. Zbog toga podatak o snazi klime nije dovoljan za precizno računanje mesečnog troška.
Osnovni obračun je jednostavan: potrošnja u kWh dobija se množenjem električne snage uređaja sa vremenom rada. Međutim, konačan iznos na računu zavisi i od zone potrošnje i od toga kada uređaj radi. Domaćinstvo koje već troši mnogo električne energije može dodatnom potrošnjom klime preći u skuplju zonu. Tada isti uređaj može značajno više koštati nego u domaćinstvu koje ostaje u nižem tarifnom opsegu.
Dvanaest sati rada može dodati hiljade dinara
Ako klima radi oko 12 sati dnevno, računica pokazuje koliko dugotrajno hlađenje može da utiče na mesečne troškove. U primeru u kojem uređaj prvi sat radi intenzivnije kako bi dostigao zadatu temperaturu, a narednih 11 sati uglavnom održava uslove u prostoriji, dnevna potrošnja je znatno niža od scenarija u kojem klima neprekidno radi punom snagom. U plavoj zoni takav režim prema navedenoj računici iznosi oko 68 dinara dnevno, odnosno približno 2.450 dinara mesečno sa PDV-om. Iznos je, naravno, procena, a ne univerzalna cena rada svake klime.
U skupljoj, crvenoj zoni, isti režim može da dostigne oko 138 dinara dnevno, odnosno približno 5.000 dinara mesečno. Razlika nastaje zbog više cene dodatno potrošenih kilovat-časova, a ne zato što klima u toj zoni fizički troši više električne energije. To je važna razlika kada se procenjuje uticaj klima-uređaja na račun. Ako domaćinstvo već ima veliku ukupnu potrošnju, dodatni kilovati za hlađenje mogu biti znatno skuplji.
Kraći rad uređaja menja računicu. Za približno osam sati rada dnevno, procena dodatnog mesečnog troška iznosi oko 1.775 dinara u plavoj, odnosno oko 3.589 dinara u crvenoj zoni. Noćni rad je povoljniji zbog niže tarife, pa deo hlađenja koji se obavlja tokom jeftinije struje može smanjiti ukupni trošak. Zato vreme korišćenja klime ima gotovo jednaku važnost kao i broj sati njenog rada.
Inverter uređaji menjaju računicu
Kod modernih inverter klima potrošnja nije konstantna. Kompresor menja intenzitet rada u zavisnosti od potrebe za hlađenjem, pa nakon dostizanja zadate temperature uređaj može da radi znatno manjom snagom. To je posebno značajno tokom dugotrajnog rada, kada klima ne mora stalno da radi maksimalnim kapacitetom. U dobro izolovanom prostoru razlika može biti još izraženija jer se temperatura sporije vraća na spoljašnji nivo.
Klasični on/off uređaji funkcionišu drugačije. Oni rade punom snagom do dostizanja zadate temperature, zatim se isključuju i ponovo pokreću kada temperatura poraste. Česta pokretanja i rad u punom kapacitetu mogu povećati potrošnju u odnosu na pravilno korišćen inverter. U praksi se zato inverter modeli često navode kao ekonomičniji izbor za višesatno svakodnevno hlađenje.
Na konačan račun utiče i način korišćenja. Prevelika razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature povećava opterećenje uređaja, dok dobra izolacija, zatvoreni prozori i odgovarajuće podešavanje temperature mogu smanjiti potrebu za intenzivnim radom. Važno je i da uređaj bude odgovarajuće snage za prostoriju, jer ni preslab ni nepotrebno snažan uređaj nije idealan izbor. Tokom dugih toplotnih talasa upravo kombinacija tehnologije, izolacije i režima rada određuje koliko će klima zaista opteretiti kućni budžet.
Račun raste zajedno sa ukupnom potrošnjom
Klima sama po sebi ne mora da bude razlog za veliki račun, ali njena potrošnja dolazi na postojeću potrošnju frižidera, bojlera, šporeta, mašine za veš, računara i drugih uređaja. Domaćinstvo koje tokom leta već troši blizu granice skuplje zone može dodatnim hlađenjem brzo povećati ukupnu količinu potrošenih kilovat-časova. Zato cena jednog sata rada nije isto što i konačan trošak na mesečnom računu. Presudno je gde se ukupna potrošnja domaćinstva nalazi u obračunu.
Kod toplotnih talasa, kada klima radi svakodnevno po više sati, razlika postaje vidljiva na kraju obračunskog perioda. Posebno je važno razlikovati maksimalnu snagu uređaja od njegove prosečne potrošnje, jer klima najveći deo vremena ne mora da radi na maksimumu. Inverter može nakon hlađenja prostora značajno smanjiti angažovanje, dok loša izolacija i visoke spoljne temperature mogu povećati potrebu za radom. Zbog toga se ne može jedna cena po satu primeniti na sve klima-uređaje i sve stanove.
Najjednostavniji način procene jeste da se pogleda deklarisana električna ulazna snaga konkretnog uređaja, broj sati rada i tarifni period u kojem se koristi. Za precizniju procenu treba uzeti u obzir i ukupnu mesečnu potrošnju domaćinstva, jer upravo ona određuje koliko će dodatni kilovati biti plaćeni. U periodu ekstremnih vrućina klima može postati značajna stavka, ali racionalno podešavanje temperature i korišćenje jeftinije tarife mogu ograničiti njen uticaj. Komfor tokom toplotnog talasa zato ne mora automatski da znači i višestruko veći račun, ali višesatno hlađenje svakako treba uračunati u letnji budžet.
