Dragi naši seniori, volite da pišete i čitate, a nemate gde da objavite svoje tekstove? Alo! i Dereta vas pozivaju da podelite s našim čitaocima svoje autorske kratke priče ili odlomke.
Jezero je toliko daleko da ne mogu da čujem talase kako zapljuskuju, ali mogu da zamislim njihov zvuk dok ih gledam. Nalazim se na vrhu brda posle višesatnog pešačenja koje vodi do ove tačke, i sve što mogu da čujem jeste dahtanje mog psa Riste.
U daljini vidim planinu koja se uzdiže, viša od one male na koju sam se već popela. Duboko udahnem, pokušavajući da smirim disanje. Suze me peku u očima i stvara mi se bolan čvor u grlu. Ne dam im da teku. Nije trebalo da budem ovde sama. Trebalo je da On bude tu. Pre godinu dana ne bih mogla da zamislim da sam ovde. Toliko toga mi se dogodilo. Posle tri pobačaja koji su doveli do raspada mog braka sa samo 22 godine, preselila sam se u drugi grad da zaboravim na sve.
Trebalo je da odvojim vreme da bih pronašla sebe. To je bio moj plan kada sam ušla u autobus sa samo jednim koferom na putu do novog stana, na putu u svoj novi život.
Upoznala sam ga u kafiću nedelju dana nakon što sam se uselila u novi stan. Bila sam napolju s komšijom, jedinim prijateljem u celom mestu koji se ponudio da me izvede na pivo. Inače mrzim pivo i uvek mi je bilo gadno, ali sam ga prihvatila jer sam smatrala da bi bilo nepristojno reći ne.
Opet smo se našli nedelju dana kasnije – jeli smo pljeskavice i pili pivo, ćaskali i smejali se. Nisam mu rekla da mrzim pljeskavice jer mi mleveno meso izaziva nagon za povraćanjem i nisam bila sigurna da ću ga ponovo videti. Ubrzo nakon toga zakazali smo treći sastanak.
Polako sam se potpuno izgubila u njemu i svemu što je voleo da radi.
Planinarenje? Pretvarala sam se da mi se sviđa jer sam mislila da bih mu se više dopadala ako bih mogla da ga pratim stazama kroz šumu. Kada je primetio etikete na mom tek kupljenom planinarskom rancu tokom našeg drugog sastanka, lagala sam ga i rekla mu da sam ga nedavno kupila jer mi se stari ofucao.
Nisam imao nijednog od svojih prijatelja, ali to je bilo u redu jer sam postala najbolji prijatelj sa njegovim najboljim prijateljima.
Bio je savršen partner, zaista. Veliki deo mene veruje da bih, da sam ceo život provela s njim, bila srećna. Imali bismo kuću s belom ogradom i baštom, dvoje savršene dece i kućne ljubimce.
Njegovi prijatelji i porodica su mi se javili nakon nesreće, ali nisam mogla da se nateram da razgovaram s njima. Nisam ni znala ko sam bez njega.
Vratila sam se hobijima koje sam imala pre nego što smo se upoznali. Počela sam ponovo da slikam. Usvojila sam Ristu, što me je podstaklo da izađem i idem u duge šetnje.
Kroz ovaj planinarski pohod, na koji sam otišla sad sama a toliko sam se dvoumila da li ću uspeti kad smo pre njegove pogibije pričali o tome, nadala sam se da ću pronaći sebe.
Izvor : ALO.rs
