Pravo na novčanu nadoknadu u slučaju nezaposlenosti i dalje ostaje nedovoljno jasno definisano za veliki broj građana koji obavljaju delatnost kao samozaposleni. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) naglašava ključne razlike u statusu između preduzetnika i drugih lica koja rade van klasičnog radnog odnosa.
Slučaj jednog advokata, koji je nedavno zapitao da li i on može ostvariti pravo na naknadu jer je pred penzijom, ali ujedno i sam svoj poslodavac, osvetlio je jednu od brojnih pravnih praznina koje se tiču samostalnih delatnosti. On ima advokatsku kancelariju u kojoj je jedini zaposleni, i njegov status ne dozvoljava da bude „proglašen viškom“, što je jedan od osnovnih preduslova za sticanje prava na pomoć u slučaju gubitka posla.
Samostalni umetnici, frilenseri i verski službenici isključeni
Kako za portal potvrđuju u NSZ-u, prema važećem Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pravo na novčanu naknadu imaju samo oni samozaposleni koji su registrovani kao preduzetnici ili osnivači privrednog društva, pod uslovom da su bili prijavljeni za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
„Svi oni koji nisu uplaćivali doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti – poput samostalnih umetnika, sveštenih lica, kao i mnogobrojnih frilensera koji rade za strane firme bez predstavništva u Srbiji – nemaju pravo na bilo kakvu nadoknadu nakon prestanka poslovanja“, ističe NSZ.
Prestanak delatnosti kao osnov za ostvarivanje prava
Advokatica Aleksandra Milošević za „Politiku“ je pojasnila da preduzetnici imaju pravo na naknadu samo u strogo definisanim slučajevima: kada dođe do zatvaranja firme, pokretanja stečaja ili likvidacije.
„Pad prihoda ili privremeni prekid poslovanja ne mogu biti osnov za ostvarivanje prava na novčanu pomoć, jer se to smatra prirodnim poslovnim rizikom“, navodi Miloševićeva.
U slučaju stečaja, radi se o situaciji kada potraživanja poverilaca prevazilaze imovinu firme, dok se likvidacija pokreće voljom vlasnika koji više ne želi da posluje, i tada se utvrđuje likvidaciona masa.
Procedura i uslovi za ostvarivanje prava
Nakon trajnog prekida delatnosti, filijale NSZ-a po službenoj dužnosti proveravaju podatke iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kako bi utvrdile osnov za prestanak osiguranja.
„Neophodno je da se firma u potpunosti ugasi. Samo tada, pod određenim uslovima, može se ostvariti pravo na naknadu“, dodaje se iz službe.
Naknada može da se prima od tri do 12 meseci, dok je za one kojima fali do dve godine do ispunjenja uslova za prevremenu penziju, moguće produženje do 24 meseca.
Postoje i drugi oblici podrške
Za one koji nemaju pravo na naknadu, NSZ nudi alternativne programe podrške, kao što su subvencije za samozapošljavanje, podrška pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i obuke za sticanje novih znanja i veština koje mogu doprineti lakšem zapošljavanju.
„Država ima niz instrumenata koje koristi da pomogne osobama bez zaposlenja da se ponovo integrišu na tržište rada, ali oni nisu uvek dovoljno poznati ili lako dostupni svima“, zaključuju iz NSZ-a.
Sistem i dalje nedovoljno fleksibilan
Iako se tržište rada ubrzano menja i sve više ljudi prelazi na samostalne i fleksibilne oblike rada, pravni sistem u Srbiji i dalje kaska u regulisanju statusa frilensera i drugih oblika samozaposlenih. Odsustvo prava na pomoć u slučaju gubitka posla za ovu grupu predstavlja ozbiljan socioekonomski izazov, posebno u uslovima nepredvidivih tržišnih turbulencija.
