Srpski jezik krije čitav lavirint porodičnih titula koje često deluju kao enigma i za rođene govornike
U savremenom društvu, gde su odnosi sve složeniji, ni rodbinske veze nisu ostale po strani. Ako ste se ikada zapitali ko je muževljeve sestre muž ili šta vam je tačno pašenog, niste jedini. U srpskom jeziku rodbinske titule imaju izuzetno razrađenu strukturu, često zbunjujuću za one koji nisu odrasli uz sve svoje zaove, devere, šurake i pašenoge.
Za razliku od engleskog jezika, gde postoji svega nekoliko osnovnih termina za rodbinu — aunt, uncle, cousin — srpski jezik ide u mnogo dublje nijansiranje porodičnih odnosa, naročito sa supružničke strane. I dok većina zna ko su tast, tašta, svekar i svekrva, mnogi zastanu kada treba objasniti ko je svak ili svojak.
Porodične titule koje izazivaju nedoumice
U narodu se često koristi fraza: „Ko ti je on u rodu?“, ali odgovor nije uvek jednostavan. Evo jednog primera koji se često koristi kao test za lingvističku spretnost:
„Šta vam dođe muževljeve sestre muž?“
Odgovor glasi: svojak ili svak. Ova reč gotovo da je iščezla iz svakodnevnog govora, iako i dalje formalno postoji u jeziku i tradicionalnim krajevima Srbije.
U sličnom duhu, pojam pašenog odnosi se na muža ženine sestre, dok šurak predstavlja brata vaše žene, a šurnjaja je njegova supruga.
„U engleskom jeziku sve bi to stalo pod ‘brother-in-law’, ali kod nas ne postoji jednostavan prevod — postoji jasno označena rola za svakog člana porodice,“ objašnjava prof. dr Vesna Vučković, lingvista sa Filološkog fakulteta.
Zašto su ove reči važne za našu kulturu
U tradicionalnoj srpskoj porodici, poznavanje ovih titula nije bilo pitanje jezika, već poštovanja i hijerarhije. Tačno oslovljavanje rođaka imalo je svoju ulogu u održavanju porodičnih odnosa, protokola i međusobnog uvažavanja.
„Na primer, nije isto ako snaja kaže ‘mužev brat’ ili ‘dever’ — jedno označava razdaljinu, drugo bliskost i tačno mesto u porodičnom sistemu,“ navodi etnolog Radomir Novaković.
U današnjem vremenu, kada sve češće dolazi do miješanja kultura i jezika, ove reči se gube iz upotrebe, ali i dalje imaju snažno simboličko značenje za srpski identitet i porodičnu tradiciju.
Rod u jeziku: terminologija koja odražava strukturu društva
Ne treba zaboraviti ni društveni kontekst u kojem su ove reči nastajale. Srpski jezik je reflektovao patrijarhalnu organizaciju porodice, u kojoj je precizna klasifikacija članova domaćinstva imala pravne i socijalne implikacije.
Takođe, mnoge od ovih reči imaju emotivni naboj. Prija, na primer, označava majku zeta ili snaje i često se koristi kao izraz naklonosti u svakodnevnom govoru, dok zaova i jetrva mogu imati i šaljivo-ironičan ton, zavisno od konteksta.
Da li ćemo ih zaboraviti?
Sve je manje verovatno da mlađe generacije znaju razliku između šuraka i pašenoga, ali to ne znači da je vreme da ih se odreknemo. Ove reči su deo našeg jezičkog blaga, koje ne samo da precizno opisuje porodične odnose već i čuva duh i logiku jednog vremena.
Zato sledeći put kada se neko zbuni pred pitanjem ko mu dođe zaova ili svak, možda ne treba odmah tražiti prevod — već priliku da se priseti bogatstva sopstvenog jezika.
