Šta je uzrok poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda? Proizvođač mleka iz Vojvodine litar mleka prodaje za oko 50 dinara. Pakovanje maslaca od 125 grama u trgovinama, u zavisnosti od proizvođača, košta od 200 pa do čak 350 dinara.
Puter je skup. Marže na puter veće su i od 70 odsto. I to više nije nikakva novost. Ali ko u proizvodnom lancu, od njive do rafa u trgovini, zbog toga ima putera na glavi?
„Tržište mleka u Srbiji karakteriše veliki broj malih proizvođača i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade mleka. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade. Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja trudiće se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoje profite. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači“.
Ovih nekoliko rečenica zapravo su izvod iz teksta koji su potpisali Miladin Kovačević, Milena B. Stevović i Vladimir Šutić, a koji je objavljen, 20. marta, u publikaciji „Trendovi“, koju redovno, na tromesečnom nivou, objavljuje Republički zavod za statistiku (RSZ).
U tekstu se navodi kako upravo zbog toga „donosioci odluka treba da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena i da li su tada narušeni fer tržišni odnosi“.
Šta to znači? Da seljaci i poljoprivredni proizvođači nisu oni koji na ceni putera, figurativno rečeno, skidaju kajmak.
Mnogi su možda zaboravili, ali protiv proizvođača mleka u prošlosti, tačnije pre 15 godina, vodilo se nekoliko postupaka.
U januaru 2008. godine Komisija donela rešenje kojim je utvrđeno da Mlekara Subotica i Imlek imaju dominantan položaj na relevantnom tržištu otkupa sirovog mleka. Obe mlekare tada su poslovale u većinskom vlasništvu Dunav hrana grupe, zbog čega ih je Komisija smatrala jednim učesnikom na tržištu.
Dakle, Antimonopolska komisija je nedvosmisleno tada utvrdila da su seljaci u primarnoj proizvodnji bili u nepovoljnijem položaju, kada je o otkupu mleka reč. Šta je logična posledica, ako se seljacima prodaja mleka ne isplati? Da prodaju ili zakolju kravu. Odnosno, da se broj stočnih grla smanji.
Da se to i dogodilo, pokazuje i jedan izveštaj Državne revizorske institucije.
„Iako je u periodu od 2016. do 2018. Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla, kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva“, pokazao je izveštaj DRI koji je objavljen 2019. godine. „Ova proizvodnja u našoj zemlji suočava se sa brojnim problemima, koji za posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa“, navodi se u ovom izveštaju.
U tom periodu smanjen je i broj krava. Sa 916 hiljada, koliko ih je bilo 2015. godine na 878 hiljada grla, koliko ih je bilo 2018. Godine 2022. bilo ih je još manje, ukupno 800 hiljada.
Na sve treba dodati da je u Izveštaju o inflaciji, NBS kasnije objavila da su trgovačke marže velikih trgovinskih lanaca 26,8 odsto.
Kao rezultat „istrage o poskupljenjima“ na domaćem terenu država i trgovci su krajem septembra pokrenuli akciju „bolja cena“, gde su marže na neke grupe proizvoda bile smanjene.
