Poslodavci u Srbiji dobili su dodatno vreme da usklade poslovanje sa novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, ali odlaganje pune primene do početka 2027. godine ne znači i odlaganje odgovornosti. Novi propisi donose znatno strože obaveze, šira ovlašćenja inspekcije rada i visoke novčane kazne za kompanije koje ne ispune zakonske zahteve.
Cilj izmena je unapređenje bezbednosti zaposlenih i smanjenje broja povreda na radu, posebno u delatnostima sa povećanim rizikom. Istovremeno, zakon od poslodavaca zahteva da na vreme organizuju sistem zaštite, jer će inspekcijske kontrole biti detaljnije i učestalije.
Kazne dostižu dva miliona dinara
Najveće finansijske posledice prete pravnim licima koja ne sprovedu obaveze propisane zakonom. U slučaju utvrđenih nepravilnosti, kompanije mogu biti kažnjene iznosom od 1,5 do dva miliona dinara, dok su za preduzetnike predviđene kazne od 200.000 do 400.000 dinara. Odgovorna lica u firmama mogu snositi ličnu odgovornost kroz novčane kazne od 30.000 do 150.000 dinara.
Pored finansijskih sankcija, poslodavci rizikuju i privremenu obustavu rada. Inspekcija rada sada ima ovlašćenje da odmah zabrani izvođenje poslova ukoliko proceni da postoji ozbiljna opasnost po bezbednost i zdravlje zaposlenih. Takva zabrana može trajati od tri do 30 dana, u zavisnosti od težine utvrđenih nepravilnosti.
Pod posebnom kontrolom biće građevinarstvo i druge visokorizične delatnosti, ali nove obaveze važe za sve poslodavce koji imaju zaposlene. Kompanije su dužne da nadležnim organima prijave početak rada, otvaranje novih organizacionih jedinica, kao i svaku promenu tehnološkog procesa koja može uticati na uslove rada.
Nove obaveze za sve kompanije
Jedna od najznačajnijih novina jeste obavezno angažovanje licenciranog stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavci više neće moći samostalno da obavljaju ove poslove ukoliko ne poseduju propisanu licencu i odgovarajuće stručne kvalifikacije.
U zavisnosti od delatnosti, kompanije će morati da angažuju savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, bilo kao zaposlenog ili eksternog stručnjaka. Izuzetak postoji samo za određene manje firme sa do 20 zaposlenih koje posluju u propisanim delatnostima, ali i tada poslodavac mora da položi stručni ispit kako bi mogao sam da obavlja ove poslove.
Inspekcija će posebnu pažnju posvetiti postojanju akta o proceni rizika, koji mora imati svaki poslodavac bez obzira na veličinu preduzeća. Uvedena je i obaveza vođenja elektronske evidencije o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i svim merama koje su preduzete radi zaštite zaposlenih.
Veća zaštita zaposlenih i stroža pravila na radu
Novi zakon dodatno uređuje oblast zdravstvene zaštite zaposlenih. Radnici koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom moraće da prolaze prethodne i periodične lekarske preglede, čije troškove u potpunosti snosi poslodavac. Isto pravilo primenjuje se i na zaposlene koji rade noću.
Ukoliko zdravstveni pregled pokaže da radnik više ne ispunjava uslove za obavljanje određenih poslova, poslodavac će biti u obavezi da ga rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto. Time se nastoji sprečiti nastanak težih povreda i zaštititi zdravlje zaposlenih na duži rok.
Među novim obavezama nalazi se i osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti, kao i redovno organizovanje obuka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Za poslove sa povećanim rizikom biće neophodne posebne dozvole za rad, uključujući rad na visini, u dubini, u skučenim prostorima, na energetskim postrojenjima, u eksplozivnim atmosferama i pri rukovanju opasnim hemikalijama.
Poslodavci koji iskoriste prelazni period do 2027. godine za potpuno usklađivanje poslovanja moći će da izbegnu visoke kazne i obezbede bezbednije uslove rada za svoje zaposlene.
