Srpski poreski rekorder ostaje anoniman, ali portret najbogatijih građana Srbije sve je jasniji
U zemlji gde je prosečna plata daleko ispod evropskog standarda, vest da je jedan građanin Srbije prijavio mesečni prihod od oko 1,2 miliona evra izazvala je ogromnu pažnju javnosti. Prema podacima Poreske uprave, reč je o rekordnom godišnjem prihodu od oko 1,7 milijardi dinara, odnosno oko 14,5 miliona evra za samo jednu godinu.
Nevidljivi bogataš iz Beograda
Iako identitet rekordera nije otkriven, dostupne informacije govore mnogo o tome kome takvi prihodi mogu pripasti. Čak 90 odsto najplaćenijih poreskih obveznika su muškarci, a gotovo 70 odsto njih živi u Beogradu. U profesionalnom smislu, među najzastupljenijima su menadžeri, direktori, ekonomisti, pravnici i inženjeri – što ukazuje na visoko obrazovane pojedince iz sveta finansija, tehnologije ili prava.
“Uprkos nedostatku imena i prezimena, profil se polako sklapa – verovatno je reč o direktoru ili vlasniku visoko profitabilne kompanije, sa poslovima koji se prostiru i izvan granica Srbije,” komentariše za naš portal finansijski savetnik Marko Petrović.
Ko spada u red srpskih bogataša
Status bogataša u Srbiji, kako je ranije objavio Blic Biznis, stiče se kada godišnja primanja pređu granicu od 4.874.508 dinara. To je nešto više od 400.000 dinara mesečno, što za većinu građana deluje nedostižno. Međutim, u poređenju sa cifrom od 1,2 miliona evra mesečno, i ova granica izgleda skromno.
Broj građana koji prijavljuju takve visoke prihode ostaje relativno mali. U 2023. godini, takvih obveznika bilo je 29.667, što jeste porast u odnosu na 2015. godinu kada ih je bilo 18.323, ali i dalje čini manje od jedan odsto ukupne radne populacije.
“To govori o dve stvari – s jedne strane imamo rast zarada u određenim sektorima, ali s druge, i dalje postoji siva zona u kojoj mnogi prihodi ostaju nevidljivi za poreski sistem,” navodi poreski stručnjak Nebojša Stojanović.
Najplaćenija zanimanja u Srbiji
Iako deluje kao da se tržište rada brzo menja, slika o najplaćenijim zanimanjima u Srbiji već godinama ostaje slična. Na vrhu liste i dalje su direktori i menadžeri, zatim ekonomisti i pravnici, dok značajno mesto zauzimaju i inženjeri, lekari i bankari. Reč je o profesijama koje obično podrazumevaju višegodišnje školovanje, specijalizaciju i iskustvo – ali i dobru povezanost sa međunarodnim poslovnim tokovima.
Posebno se izdvaja sektor informacionih tehnologija, gde se zarade značajno povećavaju iz godine u godinu. Stručnjaci iz oblasti IT-ja sve češće dospevaju među najbogatije, a često posluju i u inostranstvu, što dodatno podiže njihova primanja.
Diskretni milioneri među nama
Iako zvuči neverovatno, ovakvi slučajevi nisu potpuno izolovani. Srbija ima svoje diskretne milionere – ljude koji, daleko od medijske pažnje, upravljaju kompanijama, investicijama i kapitalom, i to često na globalnom nivou. Upravo jedan takav pojedinac sada je oborio sve dosadašnje rekorde u legalno prijavljenim primanjima.
“Važno je naglasiti da je ovakvo bogatstvo potpuno transparentno i da se radi o legalnim prihodima. To pokazuje da sistem funkcioniše – bar kada se radi o onima koji ne pokušavaju da izbegnu obaveze,” poručuju iz Poreske uprave.
Kuda ide novac i ko sve ostaje ispod radara
Pitanje koje se neizbežno postavlja jeste – koliko je još ljudi sa sličnim prihodima, ali bez evidencije u sistemu? Ako broj najplaćenijih raste, da li to znači da je više ljudi odlučilo da posluje transparentno ili da i dalje postoji značajan deo populacije koji krije stvarne prihode?
S obzirom na to da je u Srbiji i dalje prisutno keš poslovanje, neregistrovani rad i izbegavanje poreza, ostaje pitanje da li je rekorder zapravo najbogatiji – ili samo najiskreniji?
