Mislite da vas komšija baš i ne voli mnogo? Komšinica vam se ne javlja u hodniku, a njeno dete vam se krišom isplazi? Verujte, to nije ništa! Dobro ste, sve dok sused pored vas ne podigne inat kuću. Da, dobro ste pročitali… INAT KUĆU!
Koliko god to zvučalo neverovatno, istorija arhitekture poznaje slučajeve građevina ilustrativno nazvanih “inat kuće” (na engleskom “spite house”).
U suštini, reč je o objektima čija je jedina svrha da nerviraju komšije! One ne moraju da budu lepe ni udobne, sve dok vrše svoju primarnu funkciju – podizanje pritiska susedima svaki put kada pogledaju kroz prozor ili prođu ulicom, piše portal Viralnova.
Evo nekih od najilustrativnijih primera kroz istoriju…
Inat kroz vekove…
Najstarija poznata “inat kuća” sagrađena je 1717. godine. Priča kaže da su dvojica braće iz Masačusetsa nasledila dom, ali da su se toliko mrzeli da nisu mogli da žive zajedno. Jedini izlaz je bio da sagrade usku, jedva tri metra široku kuću, odvojenu, ali ipak prikačenu za originalnu građevinu. Na taj način, oba brata su živela u kući, ali ne zajedno. Kuća i dalje postoji i naseljena je.
“Mršava” kuća
Kada se jedan ratni veteran vratio u Boston davne 1874. godine, zatekao je imanje koje je njegov gramzivi brat u potpunosti prisvojio, ostavljajući mu samo malo parče zemlje, široko jedva tri metara. I tako je dosetljivi veteran podigao sebi dom na onome što je od zemljišta imao, uspešno blokirajući bratovljeve prozore.
U inat državi
Negde pri kraju 20. veka, sve što je Čarls Froling želeo bilo je da izgradi kuću iz svojih snova. Vlasti grada Alameda su, sa druge strane, želele da mu oduzmu zemlju i izgrade put, ostavljajući mu samo uski komad parcele. Uporan, Čarls je svoju kuću iz snova pretvorio u noćnu moru… pa, bar za komšije.
Kad gosti nisu besni…
Kada je, 1908. godine, komšija Francisa O’Rajlija kupio celo njegovo imanje u Kembridžu, iz neznanih razloga je odbio da preuzme sam ugao parcele. O’Rajli je tada izgradio kućicu dugu 11, a široku tek nešto preko dva metra. Ovaj objekat i danas stoji na istom mestu.
Malo, pa na ćoše
Još jedan slučaj neuspele kupovine parcele zabeležen je u Sijetlu 1925. godine. Za ostatak parcele nuđena je tako smešno mala suma, da je vlasnik u znak protesta tu podigao kuću široku tek nešto više od jednog metra. To vam je u suštini kao jedna traka za kuglanje sa zidovima i vratima. Kuća i danas ima stanare.
U inat polubratu
Tomas Mekob se 1806. godine vratio kući u Pitsburg nakon duge službe na moru samo da bi otkrio da je njegov polubrat nasledio porodično imanje. U inat je podigao identičnu kuću tačno preko puta one koju je izgubio.
Ništa od puta
Džon Tajler, prvi američki doktor koji je izveo operaciju katarakte, konstruisao je svoju kuću u inat gradskim vlastima Frederika u Merilendu koje su htele da sagrade put tačno KROZ njegovu parcelu.
Tajler je otkrio lokalni zakon po kome put ne može da se gradi ako pored njega postoji bilo kakvo gradilište. Bukvalno preko noći je okupio radnike i izlio temelj svoje kuće, sprečivši tako da tuda prođe put.
I mi “konja” za trku imamo!
“Inat kuće” nisu samo stvar Zapada. Jedna slavna postoji i blizu nas – u Sarajevu. Austrougarske vlasti u Bosni i Hercegovini planirale su da sruše restoran i kuću izvesnog Benderije, starosedeoca Sarajeva, kako bi na tom mestu podigli Gradsku većnicu, na desnoj obali Miljacke.
Vlasnik nije hteo ni da čuje! Pregovori su bili dugi, bilo je tu i pretnji, a Sarajlija je na kraju dao dozvolu, ali samo ako bude isplaćen u dukatima i njegova kuća preneta na drugu stranu Miljacke i ponovo postavljena identična. Objekat je tako prenet opeku po opeku, a danas je u njemu restoran. Ispred stoji natpis: “Bila sam na onoj strani, ali pređoh vamo iz inata”.
