Učestalo korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje, kao i do depresivnog sentimenta i krize identiteta izazvane socijalnim pritisima, rekli su danas stručnjaci, rekla je danas psiholog Ana Vlajković.
Ona je, govoreći za Tanjug, izjavila da postoji zvanični pojam digitalne demencije, koja predstavlja gubitak određene funkcije, a najveći problem je deficit pažnje, kao i gubitak funkcije pamćenja.
“Mi smo digitalni došljaci, nismo digitalni urođenici i tu je razlika, jer digitalni urođenici su po svetskim standardima rođeni posle 1985, a svi mi koji smo rođeni pre toga pokušavamo da nađemo neki balans“, kaže ona.
Vlajković napominje da danas jednostavno više nema potrebe da se pamti.
“To je zato što imamo uređaje, ali postoji nešto što se zove kritičko filtriranje informacija. Znači, ono što ja pročitam na internetu, onda to proverim još u tri, četiri izvora, pa proverim u stručnoj literaturi da li to stvarno jeste tako“, navodi ona.
Ističe da je to ono što novim generacijama nedostaje.
“Oni prihvataju informaciju i ne uzimaju je kritički“, ističe psiholog.
Dodaje da sve više ljudi ima kratkoročnu memoriju, jer im dugoročna više nije potrebna.
“Pored toga, ono što primećujem ne samo kod sebe, već i kod klijenata, jeste da se sve veći broj njih javlja sa osećanjem generalizovane anksioznosti u pogledu budućnosti“, napominje stručnjak.
Prema njenim rečima, javlja se jedan depresivni sentiment oko toga da li su životni izbori bili dobri.
“Da li su moje odluke do sada bile okej, da li treba naći drugi način da se nečim bavim u životu, da li je ova prava stvar za mene”, navodi Vlajković.
Ističe i da sve više ljudi imaju krizu identiteta.
“Tu postoji jedan socijalni pritisak da se recimo objavljuju fotografije, kao na primer kada su parovi u pitanju, pa iako im, kao, uopšte nije do toga, kažu klijenti, već da, kao, učine partneru“, kaže psiholog.
IT stručnjak Strahinja Dević napominje da očigledno postoji zavisnost od društvenih mreža
“Mi kroz mreže jednostavno skrolujemo, jer one su onako privlačne, fleš, sijaju i to je dopamin čist”, navodi on.
Dodaje da je sada situacija da većina ljudi uopšte ne uživa u tome, nego im je bitnije da neko drugi to vidi.
“I sada se trudimo da delujemo kako svi živimo jedan divan i ideličan život. I to je isto kao i alkohol, kao i cigarete, kao i narkotici. Znači, nije alkohol loš – mnogo alkohola je loše. Znači, društvene mreže nisu same po sebi loše – mnogo društvenih mreža su loše”, ističe Dević.
Prema njegovim rečima, zato s razlogom mora postoji zakonska regulativa.
“Mi ne ograničavamo društvene mreže na pravi način, pa je najčešća laž na internetu da neko ima 18 godina i to niko ne proverava“, ističe stručnjak.
