Slovenija je na korak do velike reforme radnog vremena, koja će posebno pogoditi zaposlene koji se nalaze u poslednjim godinama radnog života. Vlada te zemlje najavila je uvođenje fleksibilnog radnog modela sa ciljem da se unapredi kvalitet života radnika i podstakne njihova produktivnost.
Prema informacijama sa slovenačkog portala Nadlani, nova pravila predviđaju četvorodnevnu radnu nedelju, smanjenje ukupnog broja radnih sati, ali i specijalne opcije za zaposlene starije od 58 godina ili one sa najmanje 35 godina radnog staža. Ove izmene trebalo bi da stupe na snagu već od 1. januara 2026. godine, dok će zakonski okvir biti definisan do marta iste godine.
Fleksibilnost kao ključni cilj
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, porodicu i socijalna pitanja Slovenije, Dan Juvan, objasnio je da će novi propisi omogućiti starijim radnicima i onima sa dugogodišnjim stažom da, uz dogovor sa poslodavcima, organizuju radno vreme na drugačiji način. To može podrazumevati slobodne petke, rad od šest sati dnevno, ili drugačiju strukturu radnog vremena koja će i dalje biti priznata kao puno radno vreme.
Posebno je važno što će 30-satna radna nedelja biti formalno priznata kao puno radno vreme, što otvara vrata za nove modele zapošljavanja. Ova mera ima za cilj ne samo da smanji opterećenje zaposlenih već i da poveća njihovu efikasnost i zadovoljstvo na poslu.
Poredak posla i efikasnost
Slovenačke vlasti naglašavaju da promene nisu namenjene da se smanji količina posla, već da se poboljša organizacija rada i uslovi za zaposlene, posebno one koji su blizu penzijskog doba. “Cilj je da se omogući humaniji pristup radnom vremenu, koji će podstaći duži ostanak na tržištu rada i veće zadovoljstvo zaposlenih”, izjavio je Juvan.
Kako se ova reforma poredi sa Srbijom?
U poređenju sa Srbijom, gde su radni modeli i dalje tradicionalno rigidni, ovakve promene deluju kao značajan iskorak. U Srbiji je standardna radna nedelja i dalje uglavnom podeljena na pet dana po osam sati, sa retkim izuzecima fleksibilnog rada, koji su uglavnom dostupni u IT sektoru i većim kompanijama. Takođe, Srbija nema formalni zakon koji bi omogućio skraćeno radno vreme starijim radnicima ili onima sa dugim radnim stažom kao pun radni angažman.
Ukoliko bi Srbija usvojila sličan model, to bi moglo doprineti smanjenju stresa kod zaposlenih, povećanju produktivnosti i lakšem usklađivanju poslovnog i privatnog života, što je važan faktor za sve stariju radnu snagu.
Promene u Sloveniji donose osveženje i prilagođavanje radnog života savremenim potrebama. Fleksibilnost, kraće radno vreme i bolje uslove za starije zaposlene bi mogle postati primer za susedne zemlje, uključujući Srbiju, u nastojanju da se poboljša stanje na tržištu rada i omogući kvalitetniji život zaposlenih.
