Evropsko tržište đubriva suočava se sa novim talasom nestabilnosti nakon što je nestašica sumporne kiseline počela ozbiljno da utiče na proizvodnju širom sveta. Rast cena energenata, poremećaji u transportu i eskalacija sukoba na Bliskom istoku dodatno su pogoršali situaciju koja već mesecima opterećuje evropske poljoprivrednike. Analitičari upozoravaju da bi posledice mogle da se preliju i na cene hrane tokom narednih sezona.
Sumporna kiselina predstavlja jednu od ključnih komponenti u proizvodnji mineralnih đubriva, ali njena primena daleko prevazilazi poljoprivredu. Koristi se i u hemijskoj industriji, preradi metala, proizvodnji papira, kao i u tehnološkom sektoru, uključujući proizvodnju kompjuterskih čipova. Zbog toga poremećaji u snabdevanju imaju mnogo šire ekonomske posledice od samog agrara.
Dodatni problem za evropsko tržište predstavljaju visoki porezi na uvoz ruskih đubriva, zbog kojih je nabavka iz tog pravca praktično postala neisplativa. Evropski proizvođači već mesecima upozoravaju da rast troškova ozbiljno ugrožava konkurentnost poljoprivrede i smanjuje profitabilnost proizvodnje hrane. Istovremeno, pad cena žitarica dodatno otežava položaj farmera koji pokušavaju da smanje troškove proizvodnje.
Mnogi poljoprivrednici širom Evrope zbog toga odlažu kupovinu đubriva ili smanjuju količine koje koriste na njivama. Stručnjaci upozoravaju da bi takva praksa mogla direktno da utiče na prinose tokom naredne godine, posebno ukoliko se poremećaji na tržištu nastave i tokom jeseni.
Bliski istok ponovo utiče na svetsko tržište
Najnoviji problemi povezani su sa poremećajima u lancima snabdevanja nakon zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku. Veliki deo svetske proizvodnje sumpora dolazi upravo iz rafinerija nafte i postrojenja za preradu gasa u državama Persijskog zaliva, zbog čega svaka nestabilnost u tom regionu gotovo trenutno utiče na globalno tržište hemijskih sirovina.
Prema podacima međunarodnih analitičara, cena sumporne kiseline poslednjih nedelja značajno je porasla, dok je njena dostupnost smanjena. Takva situacija izazvala je zabrinutost među proizvođačima đubriva, posebno u Evropi koja je već suočena sa visokim troškovima energije i logistike. U pojedinim državama proizvođači upozoravaju da bi dalji rast cena mogao dovesti do dodatnog smanjenja proizvodnje.
Istovremeno, tržište azotnih đubriva ostaje pod velikim pritiskom. Urea, jedno od najčešće korišćenih azotnih đubriva, i dalje je preskupa za veliki broj evropskih farmera. Isporuke iz Katara i Saudijske Arabije, koje su ranije bile važan oslonac evropskog tržišta, značajno su smanjene, zbog čega stručnjaci ne očekuju brzo smirivanje situacije.
Iako su međunarodne cene uree poslednjih dana blago pale, analitičari navode da su i dalje na veoma visokom nivou. U poređenju sa drugim vrstama azotnih đubriva, ona ostaje nekonkurentna za mnoge proizvođače, što dodatno komplikuje planiranje poljoprivredne proizvodnje za narednu sezonu.
Srbija među retkima bez većih problema
Za razliku od dela Evrope koji zavisi od uvoza, Srbija se trenutno nalazi u znatno stabilnijoj poziciji kada je reč o snabdevanju sumpornom kiselinom. Ključnu ulogu u tome ima Bor, gde kompanija „Srbija Ciđin koper” proizvodi dovoljne količine ove sirovine za domaće potrebe. Upravo zahvaljujući domaćoj proizvodnji, Srbija za sada uspeva da izbegne ozbiljnije posledice globalne nestašice.
Veliki potrošač sumporne kiseline u Srbiji je i kompanija „Eliksir”, najveći proizvođač kompleksnih mineralnih đubriva na Balkanu. Stručnjaci navode da domaće tržište trenutno raspolaže dovoljnim količinama sirovina za redovnu proizvodnju, zbog čega se ne očekuju ozbiljniji poremećaji u snabdevanju poljoprivrednika.
Poznavaoci tržišta ocenjuju da je upravo oslanjanje na domaće izvore trenutno jedna od najvećih prednosti Srbije. Dok se mnoge evropske države bore sa problemima uvoza i rastom troškova, domaća proizvodnja omogućava relativno stabilno snabdevanje i smanjuje zavisnost od globalnih poremećaja.
Prve analize pokazuju i da domaći poljoprivrednici za sada nisu značajno smanjili upotrebu azotnih i NPK đubriva. To je važan signal za predstojeću poljoprivrednu sezonu jer stručnjaci smatraju da stabilna potrošnja đubriva povećava šanse za dobre prinose i sigurnije snabdevanje hranom.
Strah od skuplje hrane raste širom sveta
Iako Srbija trenutno nema ozbiljnijih problema, stručnjaci upozoravaju da globalna situacija može imati dugoročne posledice po tržište hrane. Rast cena đubriva gotovo uvek se kasnije preliva na cenu poljoprivrednih proizvoda, a time i na troškove života građana. Upravo zbog toga mnoge međunarodne institucije sa velikom pažnjom prate razvoj situacije na tržištu sirovina.
Analitičari procenjuju da bi najveći pritisak mogao da se oseti tokom 2027. godine, posebno ukoliko se nastave problemi sa snabdevanjem i visoki troškovi proizvodnje. Manje korišćenje đubriva u pojedinim državama moglo bi dovesti do slabijih prinosa i smanjene ponude hrane na svetskom tržištu.
Za Srbiju će, prema ocenama stručnjaka, ključni period biti predstojeća jesenja setva. Ukoliko domaće tržište zadrži stabilno snabdevanje i proizvođači nastave redovnu primenu đubriva, veći poremećaji za sada ne bi trebalo da se očekuju. Ipak, globalna neizvesnost ostaje veliki faktor rizika za čitavu poljoprivrednu industriju.
U svetu u kojem ratovi, energenti i logistika direktno utiču na cenu hrane, tržište đubriva postalo je jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja. Ono što se danas dešava u rafinerijama i hemijskoj industriji već sutra može da se odrazi na njive, prinose i račune potrošača širom sveta.
