Studenti preuzimaju časove dok se škole bore s manjkom nastavnog kadra
Sve izraženiji nedostatak profesora matematike u osnovnim i srednjim školama postaje ozbiljan izazov za srpski obrazovni sistem. Primer dolazi iz Osnovne škole “Despot Stefan Lazarević” u Beogradu, gde su učenici šestog i sedmog razreda tri nedelje bili bez nastavnika matematike.
Studentkinja kao privremeno rešenje
Od danas, časove matematike u ovoj školi drži studentkinja četvrte godine Matematičkog fakulteta. Kako ističe direktorka škole, Marija Todorović, pronalazak zamene bio je izuzetno težak.
“Traženje nastavnika je prava muka. Razmenjujemo informacije preko Vajber grupa, direktori među sobom dele kontakte i traže matematičare, fizičare ili druge stručnjake. Ovo je bukvalno ‘od usta do usta’, jer je kadar sve teže naći,” objašnjava Todorović.
Pad interesa za profesorski smer
Podaci Matematičkog fakulteta pokazuju zabrinjavajući trend – smer za profesore matematike ove godine upisalo je svega 10 studenata. Razlozi su niske plate, nizak status zanimanja i veliki trud potreban za završetak studija.
“Još 2017. godine smo upozoravali Ministarstvo da postoji ozbiljan problem sa manjkom nastavnika. Tada je nedostajalo više od 500 profesora matematike na nivou Srbije, a situacija se od tada nije značajno poboljšala,” navodi Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta.
Zašto mladi biraju druge puteve?
Na Matematičkom fakultetu, tri smera privlače različite profile studenata, ali najviše interesovanja izaziva računarstvo i informatika. Studenti poput Gordana Đurića i Miloša Pavlovića biraju ovaj program zbog njegove povezanosti s IT industrijom, koja nudi bolje plate i perspektivnije karijere.
“Svi znamo koliko je IT tržište razvijeno, i u Srbiji i globalno. Ovaj smer pruža idealan spoj ozbiljne matematike i teorijskih osnova s primenljivim znanjima,” kaže Đurić.
Većina studenata ovog smera već tokom studija radi u prestižnim kompanijama. Pavlović navodi da je radio za američku firmu koja razvija modele veštačke inteligencije za rešavanje matematičkih problema, dok Đurić balansira između teorije i praktičnog rada.
Perspektivni, ali ne u prosveti
Na Matematičkom fakultetu obrazuju se stručnjaci za sedam poslova s liste najplaćenijih zanimanja na svetu. Međutim, većina studenata ne vidi sebe u prosveti. Umesto toga, biraju karijere u IT sektoru, osiguranju i drugim visoko plaćenim industrijama.
Šta dalje?
Dok mladi biraju unosnije puteve, pitanje kako motivisati buduće profesore matematike ostaje otvoreno. Bez sistemske podrške i povećanja prestiža prosvetnog zanimanja, problem nedostatka nastavnog kadra će se samo produbljivati.
