Sa početkom berbe kukuruza šećerca u Srbiji, proizvođači očekuju dobru sezonu zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima i kvalitetnim usevima. Prvi klipovi iz rane proizvodnje već stižu na pijace, dok će glavnina berbe trajati tokom jula i avgusta, u zavisnosti od vremena setve i odabranih hibrida.
Poslednjih godina interesovanje za ovu kulturu konstantno raste. Potražnja dolazi kako od kupaca koji žele svež proizvod, tako i od prehrambene industrije koja kukuruz šećerac koristi za zamrzavanje i konzervisanje. Zbog toga mnogi poljoprivrednici u njemu vide priliku da diverzifikuju proizvodnju i ostvare dodatni prihod.
Ipak, uspešna proizvodnja u velikoj meri zavisi od navodnjavanja i organizovanog plasmana. Budući da klipovi brzo gube kvalitet nakon berbe, proizvođači moraju da ih prodaju ili prerade u veoma kratkom roku.
Mladi bračni par iz Čuruga gradi proizvodnju korak po korak
Za Romanu i Milenka Janjina iz Čuruga uzgoj kukuruza šećerca predstavlja dopunski posao, koji razvijaju uz redovno zaposlenje. Na porodičnom imanju obrađuju nešto više od deset ari bašte, a nakon neuspešnog pokušaja sa krompirom odlučili su da se okušaju u proizvodnji šećerca, oslanjajući se na iskustva drugih proizvođača i sopstveni rad.
Ovogodišnjim rodom su zadovoljni jer biljke imaju više klipova nego prethodnih sezona. Klipove trenutno prodaju na malo po 70 dinara, dok otkupljivači nude između 30 i 35 dinara, što, kako kažu, teško može da pokrije troškove proizvodnje.
Bračni par sve poslove obavlja ručno i navodi da ne koristi sredstva za zaštitu bilja. Uložili su i u bunar i sistem „kap po kap“, što je predstavljalo značajnu investiciju, ali smatraju da je bez navodnjavanja danas teško ostvariti stabilan prinos, posebno tokom toplih i sušnih leta.
Navodnjavanje često odlučuje o uspehu proizvodnje
Prema rečima docenta dr Đorđa Vojnovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, proizvodnja kukuruza šećerca znatno je zahtevnija od proizvodnje merkantilnog kukuruza. U zavisnosti od tehnologije i opreme, ulaganja mogu da se kreću od 2.000 do 5.000 evra po hektaru, pri čemu najveći deo troškova otpada na navodnjavanje, đubrivo, zaštitu useva i berbu.
U povoljnim uslovima proizvođači mogu da ostvare prinose od 10 do 20 tona tržišnih klipova po hektaru. Međutim, količina nije jedino merilo uspeha. Podjednako su važni ujednačen izgled klipova, dobra popunjenost zrnom i visok sadržaj šećera, koji određuju tržišnu vrednost proizvoda.
Visoke temperature ove godine ubrzale su razvoj biljaka, ali su istovremeno povećale potrebe za vodom. Zbog toga su proizvođači koji imaju sisteme za navodnjavanje ostvarili bolji kvalitet i veće prinose, dok je nedostatak vlage na pojedinim parcelama uticao na razvoj klipova.
Siguran plasman ostaje ključ profitabilnosti
Iskusni proizvođači ističu da se zarada u proizvodnji kukuruza šećerca ne meri samo prinosom, već i mogućnošću da se roba brzo proda. Kako klipovi nakon berbe veoma brzo gube slatkoću i kvalitet, organizovan plasman često je presudan za ekonomsku isplativost proizvodnje.
Dugogodišnji proizvođač Dejan Karanović iz Banatskog Velikog Sela navodi da je stabilne rezultate ostvario tek kada je obezbedio stalne kupce. Iskustvo ga je, kako kaže, naučilo da prodaja preko sigurnih otkupljivača donosi bolje rezultate nego povremeni otkup po kilogramu, koji se ranije pokazao kao neisplativ.
Sve veće interesovanje za kukuruz šećerac pokazuje da ova kultura zauzima značajnije mesto u domaćoj povrtarskoj proizvodnji. Ipak, uspeh će i dalje zavisiti od kombinacije ulaganja u navodnjavanje, pažljivo planirane proizvodnje i sigurnog tržišta, koje proizvođačima omogućava da kvalitetan rod pretvore u održivu zaradu.
