Australijska nacionalna avio-kompanija Kvantas priprema pokretanje najdužih direktnih komercijalnih letova u istoriji civilnog vazduhoplovstva, čime će putnici prvi put moći da stignu iz Australije do Londona ili Njujorka bez ijednog međusletanja. Novi letovi predstavljaće značajan tehnološki iskorak, ali i veliki test za avio-industriju koja već godinama pokušava da spoji udaljene delove sveta jednim neprekidnim putovanjem.
Putnici će u vazduhu provoditi gotovo 20 sati, prelazeći više od 17.000 kilometara kroz više vremenskih zona. Projekat, koji se razvijao godinama, označava početak nove faze u razvoju dugolinijskog saobraćaja.
Direktne veze između Australije i velikih svetskih finansijskih centara dugo su predstavljale jedan od najvećih izazova za avio-kompanije. Do sada su letovi prema Evropi i istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država podrazumevali najmanje jedno zaustavljanje radi dopune goriva. Novi koncept trebalo bi da skrati ukupno vreme putovanja za nekoliko sati i putnicima omogući znatno jednostavnije planiranje putovanja.
Direktne linije bez zaustavljanja menjaju način putovanja
Kvantas će u okviru projekta poznatog kao „Projekat Izlazak sunca” povezati Sidnej i Melburn sa Londonom i Njujorkom direktnim letovima. Time će biti uklonjena potreba za presedanjem u velikim avio-čvorištima poput Singapura, Dubaija ili Los Anđelesa, koja su decenijama bila nezaobilazne stanice na ovim rutama.
Za poslovne putnike ovakva promena znači manje izgubljenog vremena i jednostavniju organizaciju putovanja. Turisti će, sa druge strane, izbeći višesatna čekanja između letova i dodatni zamor koji često prati presedanja. Upravo ušteda vremena predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih avio-kompanija očekuje veliko interesovanje za nove linije.
Ovakvi letovi predstavljaju i važan tehnološki iskorak za industriju. Sve veći domet savremenih aviona omogućava otvaranje ruta koje su do pre nekoliko godina smatrane gotovo nedostižnim za redovan komercijalni saobraćaj. Time se dodatno menjaju i globalne transportne mreže koje su decenijama bile zasnovane na velikim tranzitnim aerodromima.
Posebno prilagođeni avioni za gotovo 20 sati leta
Za realizaciju ovog projekta izabrani su posebno modifikovani Erbas A350-1000 avioni. Letelice će biti opremljene dodatnim rezervoarima za gorivo kako bi bezbedno mogle da savladaju ekstremno duge rute, čak i u nepovoljnim meteorološkim uslovima. Pored tehničkih unapređenja, velika pažnja posvećena je i udobnosti putnika.
Za razliku od standardnih konfiguracija, avion će prevoziti svega 238 putnika, znatno manje od uobičajenog kapaciteta ovog modela. Na taj način obezbeđuje se više prostora u kabini, dok će veliki deo aviona biti namenjen premijum klasama. Cilj nije samo povećanje komfora, već i smanjenje fizičkog opterećenja tokom gotovo celodnevnog boravka u vazduhu.
Posebna novina biće zona za vežbanje i relaksaciju, dostupna svim putnicima bez obzira na klasu u kojoj putuju. Tokom leta putnici će moći da se istegnu, prošetaju ili urade jednostavne vežbe koje podstiču cirkulaciju. Sistem osvetljenja u kabini biće prilagođavan vremenskoj zoni odredišta kako bi organizam lakše podneo promenu ritma spavanja i smanjio posledice džet-lega.
Ambiciozan projekat otvara i nova pitanja
Iako vazduhoplovna industrija ovaj projekat vidi kao veliki korak napred, stručnjaci ukazuju i na izazove koje donose letovi ovakve dužine. Avioni pri poletanju nose znatno više goriva nego na kraćim rutama, što povećava ukupnu masu letelice i utiče na potrošnju tokom prvog dela leta. Zbog toga se vode rasprave o njihovom uticaju na životnu sredinu.
Kvantas planira da deo tih izazova ublaži korišćenjem održivog avio-goriva (SAF) i programima za kompenzaciju emisije ugljen-dioksida. Istovremeno, očekuje se da će cene karata biti više u odnosu na standardne letove sa jednim presedanjem, što otvara pitanje koliko će ovakav model biti dugoročno isplativ u promenljivim ekonomskim uslovima.
Bez obzira na dileme, pokretanje ovih linija predstavlja jedan od najznačajnijih trenutaka za savremenu civilnu avijaciju. Ukoliko se projekat pokaže uspešnim, mogao bi da promeni način na koji ljudi putuju između najudaljenijih delova sveta i postavi nove standarde za buduće interkontinentalne letove.
Time bi granice globalnog vazdušnog saobraćaja ponovo bile pomerene, ovog puta zahvaljujući kombinaciji savremene tehnologije, naprednog inženjeringa i drugačijeg pristupa putničkom iskustvu.
