Srbiju uskoro očekuje ekstremno hladno vreme, dok se Bosna i Hercegovina suočava sa ozbiljnim problemima zagađenog vazduha. Polarni vrtlog i arktički front donose temperaturne ekstreme, a zimska sezona donosi dodatne izazove kako u pogledu zdravlja, tako i u svakodnevnom životu građana.
Ledeni dani stižu u Srbiju
Meteorološke prognoze ukazuju da će zima 2024/2025. biti najhladnija u poslednjih deset godina, sa temperaturama koje će padati do minus 10 stepeni već od Božića. Meteorolog Ivan Ristić objašnjava da će arktički front u Srbiju stići početkom januara, donoseći snežne padavine i ledene dane koji će trajati do sredine meseca.
„Polarni vrtlog, podeljen između istočne hemisfere i Severne Amerike, stvara uslove za prodor ledenog vazduha u naš region,“ naglašava Ristić. Najhladniji period očekuje se između 7. i 20. januara, dok će sneg i mraz značajno uticati na uslove života i saobraćaja.
Kraj 2024. godine biće hladan, ali stabilan. Novogodišnja noć biće suva, sa temperaturama između minus dva i minus šest stepeni, dok će januar doneti intenzivne snežne padavine i nastavak ledenih dana. Uprkos kratkotrajnom otopljenju krajem januara, februar će ponovo doneti obilne snežne padavine i niske temperature.
Zagađen vazduh u regionu: Bosna i Srbija na udaru
Dok se Srbija priprema za ledeni talas, Bosna i Hercegovina već oseća posledice zimske sezone kroz ozbiljno zagađenje vazduha. Prema podacima organizacije „Zrak ekoakcija,“ gradovi poput Banjaluke, Sarajeva i Zenice beleže izuzetno visoke vrednosti indeksa kvaliteta vazduha, koji prelazi 150, što ukazuje na nezdrav nivo zagađenja.
Slična situacija nije izostala ni u Srbiji, gde se tokom zimskih meseci beleže visoke koncentracije zagađujućih čestica, naročito u gradovima poput Beograda, Niša i Kragujevca. Glavni uzroci su grejanje na čvrsta goriva, povećana emisija saobraćaja i nepovoljni vremenski uslovi koji zadržavaju zagađujuće čestice u atmosferi.
Dok se u Bosni beleže ekstremno visoke vrednosti zagađenja usled loše infrastrukture i povećane upotrebe fosilnih goriva, Srbija pokazuje sličan obrazac, ali sa nešto manjim vrednostima indeksa. Na primer, prosečne vrednosti u Beogradu tokom zime često prelaze granicu od 100, dok se u Bosni indeksi zagađenja redovno penju iznad 150, pa čak i 200.
Srbija, međutim, ima blagu prednost u pogledu infrastrukture i inicijativa za smanjenje zagađenja, poput subvencija za zamenu starih kotlova i promocije alternativnih izvora energije. U Bosni, ovakve inicijative još uvek su u začetku, što dodatno pogoršava situaciju.
Zdravstvene posledice i preporuke
U oba slučaja, posledice zagađenja su ozbiljne. Astma, bronhitis, srčane tegobe i smanjenje imuniteta samo su neki od problema koje izazivaju visoke koncentracije PM čestica. Stručnjaci savetuju da se izbegava boravak na otvorenom, naročito u jutarnjim i večernjim satima, kao i nošenje zaštitnih maski u oblastima sa visokim zagađenjem.
Dok Srbija ulazi u ledeni period, a Bosna se bori sa gustim smogom, jasno je da su zimski izazovi u regionu višestruki i zahtevaju hitnu pažnju kako vlasti, tako i građana.
