Tržište auto-servisa u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima, dok legalni servisi pokušavaju da opstanu u sve težim uslovima poslovanja. Nelegalne radionice, koje posluju bez kontrole i propisanih standarda, postaju sve veći problem za čitavu industriju. Udruženje Autoservisi Srbije (UAS), koje okuplja više od 800 legalnih servisa, ukazuje na ovu rastuću pretnju.
Nelojalna konkurencija ugrožava legalne servise
Prema rečima Aleksandre Đurišić iz UAS-a, nelegalne radionice ne samo da ugrožavaju budžet države već i otežavaju rad registrovanih servisa. „Kod nas se auto-servisima može baviti gotovo svako. Više hiljada nelegalnih radionica funkcioniše bez ikakvih provera, ne plaćaju poreze, a neretko imaju povoljnije uslove nabavke delova od legalnih servisa,“ naglašava Đurišić.
Ova situacija direktno utiče na cene usluga, kvalitet rada i percepciju cele industrije. Mnogi majstori, suočeni s nelojalnom konkurencijom, razmatraju prelazak u sivu zonu ili čak napuštanje zemlje.
Nedostatak kadra i tehnološka kompleksnost
Auto-industrija u Srbiji sve više oskudeva u stručnom kadru, dok se tehnološki zahtevi servisiranja vozila stalno povećavaju. „Interesovanje za zanatske škole je minimalno, a školski programi daleko zaostaju za savremenim potrebama industrije. Servisiranje vozila odavno nije samo zanat – to je primena najnovijih tehnologija,“ ističe Đurišić.
Ovaj jaz između razvoja tehnologije i obrazovnog sistema dovodi do pitanja – ko će nasleđivati trenutne stručnjake?
Problemi sa upravljanjem opasnim otpadom
Još jedna velika prepreka za legalne servise jeste upravljanje opasnim otpadom. Iako Srbija pokušava da uskladi zakone sa evropskim standardima, praksa pokazuje brojne poteškoće. „Sistem za prikupljanje opasnog otpada od manjih generatora praktično ne postoji. Operaterima se ne isplati da preuzimaju male količine otpada, a kapaciteti za skladištenje su ograničeni,“ objašnjava Đurišić.
Troškovi zbrinjavanja opasnog otpada postali su veliki teret za servisere. Država naplaćuje takse na proizvode koji postaju opasan otpad, ali sredstva ne završavaju u Zelenom fondu, koji je ukinut. „Ovi troškovi moraju se pokriti, jer u suprotnom slede prekršajne ili krivične prijave,“ dodaje Đurišić, napominjući da većina servisera ne naplaćuje ovaj trošak vlasnicima vozila, uprkos velikim izdacima.
Potrebna podrška države
Udruženje planira da sprovede studiju o uticaju nelegalnih servisa kako bi prikazalo gubitke za budžet, uticaj na životnu sredinu i bezbednost saobraćaja. Cilj je pokretanje dijaloga sa državnim institucijama i pronalaženje sistemskih rešenja za nagomilane probleme.
„Moramo osigurati da sredstva od taksi za opasan otpad budu dostupna operaterima, a da se nelegalni servisi stave pod kontrolu. Samo tako možemo zaštititi našu struku, ali i sigurnost korisnika,“ zaključuje Đurišić.
