Iako bi mogli da preokrenu tok bolesti, najvažniji inovativni lekovi ostaju van domašaja građana Srbije
Dok svet beleži ogroman napredak u farmaciji i medicinskim terapijama, građani Srbije ostaju uskraćeni za veliki broj najnaprednijih inovativnih lekova koji bi mogli da spasu živote ili omoguće dostojanstveniji život hiljadama pacijenata. Razlog za to nije manjak stručnosti ili želje lekara – već nedostatak sistemskog finansiranja.
Novi revolucionarni lek za cističnu fibrozu, koji uskoro stiže u Srbiju, samo je jedan od primera koliki potencijal ovi lekovi imaju. Međutim, uvođenje tih lekova na listu o trošku države i dalje je izuzetno ograničeno, upozorava dr Bojan Trkulja, predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA.
„Ovi lekovi ne menjaju samo život pacijenta, već i celokupni zdravstveni sistem – smanjuju troškove lečenja u budućnosti i rasterećuju zdravstvenu infrastrukturu. Nažalost, bez posebne budžetske linije, mi nismo u mogućnosti da ih omogućimo našim građanima“, izjavio je Trkulja za Tanjug.
Sistem koji ne prati medicinski napredak
Iako Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), kao i druge nadležne institucije, prepoznaju važnost ovih terapija, stvarna prepreka je, kako Trkulja navodi, izostanak sredstava koja su jasno predviđena za tu namenu. Trenutno, ne postoji posebno izdvojena budžetska stavka za inovativne lekove, što znači da se oni na listu uvrštavaju sporadično i neredovno.
„Ako znamo da se svake godine u Evropi pojavi oko 40 novih inovativnih lekova, jasno je da Srbija ne može sebi da priušti kašnjenje od dve godine u njihovom uvođenju“, dodaje on.
Prema poslednjem istraživanju koje obuhvata 36 evropskih zemalja, Srbija omogućava svojim osiguranicima pristup manje od 10 odsto inovativnih lekova koji su se pojavili u poslednje četiri godine. Za poređenje, Bugarska omogućava čak šest puta više ovih lekova, dok Hrvatska i Mađarska nude trostruko veću dostupnost.
Pacijenti na čekanju
Trkulja upozorava da više od 50 inovativnih lekova čeka na uvrštavanje na listu RFZO-a. Svi oni imaju završene procese ocene, prikupljenu dokumentaciju i pozitivne preporuke, ali ne mogu biti dostupni jer nema sredstava.
„U pitanju su lekovi iz gotovo svih terapijskih oblasti – onkologije, neurologije, retkih bolesti… Nijedan od njih ne kasni zbog birokratskih prepreka, već isključivo zbog finansijskog zastoja“, ističe Trkulja.
Pored fizičkih posledica koje izostanak terapije može izazvati, psihološki aspekt je često zanemaren. Pacijenti koji čekaju lekove za koje znaju da postoje, ali im nisu dostupni, razvijaju osećaj bespomoćnosti, što često vodi u depresiju, anksioznost i pojačanu razdražljivost.
„Zamislite kako izgleda znati da postoji lek koji vam može spasiti život, ali ga vi ne možete dobiti jer neko nije obezbedio novac. To nije samo zdravstveno, već i ljudsko pitanje“, naglašava Trkulja.
Potrebno je sistemsko rešenje
Iako su u poslednjih pet do šest godina ulaganja u inovativne terapije u Srbiji povećana, i dalje nismo ni blizu evropskog proseka. Zato je INOVIA uputila predlog da se formira posebna budžetska linija u okviru RFZO-a, kako bi najvažniji lekovi svake godine redovno dolazili na listu.
Bez tog sistemskog rešenja, kako naglašavaju stručnjaci, Srbija će i dalje kaskati za regionom, a pacijenti će trpeti posledice – ne samo fizičke, već i emocionalne i psihološke, koje neizostavno dolaze sa osećajem da im je nešto uskraćeno.
„Zdravlje ne sme biti pitanje godišnjeg budžeta. Inovativni lekovi nisu luksuz – oni su prava nada“, zaključuje Trkulja.
