Zemlja koja može da gaji stotine biljnih vrsta postala je uvoznik sopstvenog prirodnog bogatstva
Dok nana i kamilica i dalje dominiraju poljima širom Srbije, stručnjaci upozoravaju da zemlja sa idealnim agroekološkim uslovima za proizvodnju čak 700 vrsta lekovitog bilja, danas koristi samo mali deo svog potencijala. Situacija je paradoksalna – umesto da budemo lideri u izvozu kao pre nekoliko decenija, sve češće uvozimo ono što bismo lako mogli sami da proizvedemo.
Zanemareno prirodno bogatstvo
Prema rečima Milana Lukića, direktora Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, u Srbiji se lekovito bilje trenutno uzgaja na svega 1.800 do 2.000 hektara, iako uslovi na terenu dozvoljavaju daleko širu proizvodnju.
„Biljke poput matičnjaka, belog sleza, nane i kamilice izuzetno su otporne, ne zahtevaju intenzivnu tehnologiju, a donose dobar prinos. Problem nije zemlja – već nedostatak radne snage,“ izjavio je Lukić tokom 92. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.
Dodao je da današnja situacija teško može da se poredi sa zlatnim vremenima kada je Srbija bila jedan od vodećih izvoznika lekovitog bilja u Evropi. Danas se to bilje, iako i dalje prisutno, sve češće izvozi u sirovom obliku, bez dodatne vrednosti koju bi doneo proces prerade i izrade gotovih proizvoda.
Ogroman izvozni potencijal
Uprkos slaboj proizvodnji, rezultati iz 2024. godine pokazuju da je Srbija uspela da izveze lekovitog i začinskog bilja u vrednosti od 23,8 miliona evra. Posebno se izdvaja mlevena paprika, koja je donela čak 7 miliona evra prihoda.
„Mogli bismo da dupliramo prihode ako bi umesto sirovina slali poluproizvode ili gotovu robu – čajeve, tinkture, etarska ulja,“ naglasio je Lukić.
Najviše bilja izvezeno je u zemlje Evropske unije (61 odsto) i na tržišta CEFTE (28 odsto). Ipak, i uvoz je u porastu – u 2024. godini kupljeno je 5.187 tona lekovitog bilja, što predstavlja povećanje od 9 procenata u odnosu na 2023. godinu.
Podrška države može pokrenuti novu zelenu ekonomiju
Pozitivna vest dolazi iz Ministarstva poljoprivrede, koje je lekovito bilje konačno prepoznalo kao stratešku granu razvoja. Proizvođači sada imaju pravo na subvenciju od 18.000 dinara po hektaru, kao i na pristup konkursima za nabavku mehanizacije, što ranije nije bio slučaj.
„To je korak napred. Bavanište je trenutno poznato kao centar lekovitog bilja, ali ako iskoristimo resurse, ovakvih mesta može biti još desetine širom zemlje,“ navodi Lukić.
„Mi imamo tlo, klimu i znanje. Ono što nam fali je organizovanost i vizija,“ poručuju iz struke, uz podsećanje da lekovito bilje ne samo da može da obezbedi dohodak, već i da pozicionira Srbiju kao ekološki odgovornog izvoznika.
Od biljaka do brenda
U vremenu kada se globalna potražnja za prirodnim lekovima i biljnim suplementima neprestano povećava, Srbija ima šansu da se pozicionira ne samo kao proizvođač već i kao brend. Pravi izazov je – da li ćemo to blago i dalje davati drugima u sirovom stanju, ili ćemo stvoriti domaću industriju koja će ga pretvoriti u proizvode sa dodatom vrednošću?
Ako u tome uspemo, lekovito bilje može postati novi stub srpske ekonomije – zelen, održiv i globalno konkurentan.
