Istraživači koji rade na projektu „DNK Leonarda da Vinčija“ napravili su značajan korak ka otkrivanju tajni jednog od najvećih genija renesanse. Genetski tragovi pronađeni u pismima i crtežima starih više od 500 godina otvaraju mogućnost da se izgubljena dela slavnog umetnika konačno identifikuju.
Ovaj naučni poduhvat kombinuje antropologiju, istoriju umetnosti, genealogiju i mikrobiologiju, okupljajući stručnjake iz Evrope, Kanade i SAD. Rezultati do sada sugerišu da DNK uzorci sa pisama Frozina di ser Đovanija, daljeg rođaka Leonardovog dede, pokazuju podudarnosti sa crtežom „Sveto dete“, za koji se dugo spekulisalo da potiče iz Leonardove ruke.
Tragovi DNK u pismima i crtežima
DNK pronađen u vosku za pečaćenje i na papiru predstavlja novi alat za potvrdu autentičnosti umetničkih dela koja su vekovima bila predmet spekulacija. Tim naučnika sada nastoji da prikupi dodatne uzorke sa Leonardovih beležnica, rukopisa i crteža koji se čuvaju u vodećim svetskim institucijama, ali i od živih i preminulih članova njegove porodice, kako bi se genetski niz potvrdio i proširio.
Džesi Osubel sa Rokfeler univerziteta u Njujorku, jedan od rukovodilaca projekta, istakao je da bi ovo istraživanje moglo omogućiti pouzdano utvrđivanje spornih dela i razotkrivanje genetskog koda Leonardovih izuzetnih sposobnosti. “Naši preliminarni rezultati pokazuju da možemo bezbedno uzorkovati crteže, što znači da će kustosi prestižnih kolekcija, poput Vindzorskog zamka, moći da doprinesu stvaranju potpunog genetskog portreta Leonarda”, naglasio je Osubel.
Boje, prsti i tragovi genija
Istraživači veruju da DNK može biti prisutan i u bojama na slikama, jer je Leonardo često koristio prste tokom slikanja. Ovaj detalj otvara nove mogućnosti za genetsku analizu umetničkih tehnika, ali i za dublje razumevanje Leonardoove vizuelne percepcije i metoda rada.
Leonardo da Vinči, rođen 1452. u malom italijanskom gradu Vinčiju, ostavio je neizbrisiv trag u svetu umetnosti i nauke. Njegova dela, uključujući „Monu Lizu“, „Tajnu večeru“ i „Vitruvijevog čoveka“, i dalje fasciniraju stručnjake i javnost. Iako je mesto njegove sahrane nepoznato, projekat DNK istraživanja pruža nadu da bi njegovi genetski tragovi mogli konačno rasvetliti misteriju života i dela jednog od najpoznatijih umova u istoriji.
Međunarodna saradnja i budući koraci
Cilj naučnika je da stvore kompleksni genetski profil Leonarda, koji bi omogućio identifikaciju dela i bolje razumevanje njegovih izuzetnih talenata. Uzorci iz rukopisa, crteža i potencijalno iz boja na platnima mogli bi da otkriju i nove detalje o njegovim tehnikama i stvaralačkom procesu.
U narednim godinama projekat obećava da će spoj nauke i umetnosti otvoriti vrata za nova otkrića, omogućavajući da se izgubljeni tragovi jednog genija konačno pronađu i povežu sa njegovim nasleđem.
