Kada sunce postane teret
Iako leto asocira na radost, odmor i uživanje, za mnoge ljude ono donosi potpuno suprotan efekat – osećaj praznine, teskobe i izolacije. Sve češće se u psihološkoj praksi susreće termin letnja depresija, emocionalno stanje koje pogađa veliki broj ljudi, uprkos tome što spolja sve deluje vedro i bezbrižno.
Psihoterapeutkinja Biljana Božović ističe da se s dolaskom toplijih dana često pogoršava stanje onih koji su i tokom zime patili od depresije. „Ljudi se nadaju da će s prolećem i letom doći olakšanje, ali se dešava suprotno – tada im postaje jasno da problemi nisu sezonski, već dublji i složeniji“, objašnjava ona.
Letnji paradoks – svetlost ne osvetljava svakoga
Za one sklone depresiji, društvena očekivanja da tokom leta budemo aktivni, nasmejani i puni energije postaju dodatni izvor stresa. „Umesto da ih sunce osveži, ono ih još više iscrpljuje“, dodaje Božovićeva. „Gledaju druge kako uživaju, dok se oni povlače u sebe, osećaju beznadežnost i duboko usamljenost.“
Zabrinjavajući je i porast samoubistava tokom toplih meseci, naročito kod tinejdžera i starijih osoba. To, prema njenim rečima, ukazuje na ozbiljnost problema i hitnu potrebu da se o tome više govori – ne samo u stručnim krugovima, već i javno, kroz medije, škole i porodicu.
Lečenje počinje razumevanjem
Letnja depresija nije prolazna „lenjost“ niti slabost karaktera. To je ozbiljno psihičko stanje koje zahteva pažljivo sagledavanje cele ličnosti – fizičkog, emocionalnog i duhovnog aspekta. U tom smislu, Božovićeva naglašava važnost razgovorne terapije.
„Terapija razgovorom može da oslobodi nakupljene emocije, smanji anksioznost i čak dovede do blagostanja“, ističe. Kada se spoji sa medikamentima, zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i tehnikama opuštanja, efekti su još izraženiji.
Holistički pristupi
Zanimljivo je da psihoterapeuti sve više koriste i alternativne metode, kao što su masaža, akupunktura i homeopatija. Masaža ublažava fizičku tenziju i poboljšava san, dok pravilna ishrana pomaže mozgu da funkcioniše optimalno. „Alkohol, šećer i neredovni obroci direktno utiču na psihičko stanje, naročito kod ljudi koji su već u riziku“, upozorava Božovićeva.
Akupunktura se, pak, u tradicionalnoj kineskoj medicini koristi za vraćanje energetske ravnoteže, što je, prema njenim rečima, posebno važno pri naglim promenama godišnjih doba.
Ovo se ne tiče samo onih koji pate
Letnja depresija nije problem pojedinca, već cele zajednice. Svest o njoj mora da postoji kod svih – prijatelja, članova porodice, kolega. Prepoznavanje simptoma, poput povlačenja iz društva, osećaja bezvrednosti ili nesanice, može nekome spasiti život. „Ako primetite takvo ponašanje kod nekoga, obratite mu se. Ponekad je dovoljno reći ‘tu sam za tebe’ da bi se neko odlučio da potraži pomoć“, poručuje Božovićeva.
Zašto se ovo dešava
Stručnjaci objašnjavaju da letnja depresija nije neuobičajena, već često nepriznata. Razlozi su višeslojni. Visoke temperature mogu fizički iscrpeti organizam, a promena rutine i očekivanja da „moramo biti srećni“ stvara pritisak kod onih koji se već bore s unutrašnjim nemirom.
Takođe, društvene mreže i mediji dodatno pogoršavaju situaciju, jer svakodnevno prikazuju idealizovane verzije leta i odmora. Ljudi se osećaju kao da „ne pripadaju“ toj slici, što pojačava osećaj usamljenosti i neadekvatnosti.
Ko dobija, a ko gubi u borbi protiv depresije
U ekonomskom smislu, profit ostvaruju farmaceutske kompanije, proizvođači suplemenata i terapeutske industrije. No, širi benefit od mentalno zdravog društva imaju svi – i zdravstveni sistemi, i poslodavci, i porodice. Manje depresije znači manje bolovanja, više produktivnosti i stabilnije međuljudske odnose.
Najvažniji dobitnik, međutim, jeste pojedinac koji uspe da izađe iz tame sopstvenih misli. A to je, složiće se svako, vrednije od svake statistike.
Letnja depresija je stvarna, ozbiljna i češća nego što mislimo. Umesto da je ignorišemo ili se stidimo, vreme je da o njoj pričamo otvoreno, potražimo pomoć ili je ponudimo drugima. Jer leto je doba života – i svi zaslužuju da ga osete.
„Nikada nije sramota potražiti pomoć. Sramota je živeti u patnji kada pomoć postoji.“ – zaključuje psihoterapeut Biljana Božović.
