Dolaskom visokih letnjih temperatura pravilno čuvanje namirnica postaje jedan od najvažnijih koraka u očuvanju njihove svežine i bezbednosti. Mnogi veruju da je dovoljno jednostavno spustiti temperaturu na najniži nivo, ali stručnjaci upozoravaju da takvo rešenje nije uvek najbolje. Način rada frižidera zavisi od njegovih karakteristika, ali i od navika ukućana.
Tokom leta uređaj radi pod znatno većim opterećenjem nego u hladnijim mesecima. Svakim otvaranjem vrata u unutrašnjost ulazi topao vazduh, zbog čega kompresor mora češće da se uključuje kako bi vratio željenu temperaturu. Što se vrata duže drže otvorena, to je veći gubitak hladnoće i veća potrošnja električne energije.
Pored spoljne temperature, na očuvanje hrane utiču i broj proizvoda u frižideru, način njihovog rasporeda, kao i učestalost korišćenja uređaja. Upravo zbog toga isti model frižidera može različito raditi u dva domaćinstva. Stabilna temperatura ostaje jedan od ključnih faktora koji sprečava prerano kvarenje namirnica.
Posebnu pažnju tokom leta zahtevaju mlečni proizvodi, sveže meso, riba, gotova jela i proizvodi koji se brzo kvare. Kod njih i kratkotrajno izlaganje višim temperaturama može ubrzati razvoj mikroorganizama. Zato stručnjaci savetuju da se namirnice nakon kupovine što pre vrate u rashladni uređaj.
Idealna temperatura za bezbedno čuvanje namirnica
Preporuke stručnjaka govore da temperatura u frižideru ne bi trebalo da prelazi četiri stepena Celzijusa. Kada je rashladni prostor topliji od toga, bakterije koje mogu izazvati kvarenje hrane počinju znatno brže da se razmnožavaju. To povećava mogućnost da se hrana pokvari i pre isteka roka trajanja.
Za optimalno očuvanje ukusa, teksture i nutritivnih vrednosti, najčešće se preporučuje održavanje temperature između 1,7 i 3,3 stepena Celzijusa. Takvi uslovi usporavaju razvoj mikroorganizama, a istovremeno sprečavaju da osetljivo voće i povrće počnu da se lede. Na taj način namirnice zadržavaju kvalitet tokom dužeg perioda.
Kada je reč o zamrzivaču, standardna preporuka ostaje temperatura od minus 18 stepeni Celzijusa ili niža. Na toj hladnoći zamrznuti proizvodi mogu duže zadržati kvalitet, dok se procesi koji dovode do kvarenja gotovo potpuno zaustavljaju. Redovno proveravanje rada zamrzivača posebno je važno tokom perioda ekstremnih vrućina.
Važno je imati na umu da temperatura nije ista u svakom delu frižidera. Donje police su uglavnom hladnije od gornjih, dok su police na vratima najizloženije promenama zbog čestog otvaranja. Zato je pravilan raspored hrane jednako važan kao i pravilno podešavanje uređaja.
Da li leti treba menjati podešavanja frižidera
Odgovor na ovo pitanje u velikoj meri zavisi od toga da li je reč o novijem ili starijem uređaju. Savremeni frižideri opremljeni digitalnim kontrolama i senzorima automatski prilagođavaju rad spoljnim uslovima. Njihov kompresor po potrebi radi intenzivnije, ali održava unapred zadatu temperaturu bez intervencije korisnika.
Kod takvih modela dodatno snižavanje temperature često nije preporučljivo. Previše hlađenja može dovesti do zaleđivanja pojedinih namirnica, naročito voća, povrća i mlečnih proizvoda. Osim toga, nepotrebno povećava i potrošnju električne energije.
Situacija je drugačija kod starijih frižidera sa mehaničkim termostatom. Oni teže održavaju stabilnu temperaturu kada su spoljne vrućine izrazito visoke, pa je ponekad opravdano pojačati hlađenje za jedan nivo tokom najtoplijih dana. Kod većine ovih uređaja veći broj na regulatoru označava nižu temperaturu.
Ipak, ni kod starijih modela nije preporučljivo preterivati sa podešavanjima. Preveliko snižavanje temperature može izazvati nepotrebno zamrzavanje hrane i dodatno opteretiti uređaj. Zbog toga je najbolje pratiti stvarnu temperaturu u unutrašnjosti, umesto oslanjati se isključivo na položaj regulatora.
Kako proveriti da li frižider zaista dovoljno hladi
Digitalni displej ili položaj termostata ne moraju uvek pokazivati stvarnu temperaturu u kojoj se nalazi hrana. Zbog različitog rasporeda hladnog vazduha moguće su manje razlike između pojedinih polica. Zato stručnjaci preporučuju dodatnu proveru pomoću termometra namenjenog za frižidere.
Jedan od najpreciznijih načina jeste da se termometar stavi u čašu vode na srednju policu i ostavi nekoliko sati. Tako se dobija realnija slika temperature kojoj su namirnice zaista izložene. Ovo može biti naročito korisno kod starijih uređaja ili nakon dužeg nestanka električne energije.
Na efikasnost rada utiču i svakodnevne navike. Vrata frižidera ne bi trebalo ostavljati otvorena duže nego što je potrebno, dok se topla jela najpre moraju ohladiti na sobnu temperaturu pre odlaganja u uređaj. Time se izbegava naglo podizanje temperature u unutrašnjosti.
Redovno održavanje takođe ima važnu ulogu. Čišćenje kondenzatorskih zavojnica i provera gumenih zaptivki na vratima pomažu da frižider radi efikasnije i troši manje energije. Zanimljivo je da umereno popunjen frižider bolje zadržava hladnoću od gotovo praznog, jer rashlađene namirnice doprinose stabilnijoj temperaturi. Pravilna podešavanja, zajedno sa dobrim navikama, mogu značajno produžiti svežinu hrane tokom celog leta i smanjiti rizik od njenog kvarenja.
