Tropske temperature koje ovih dana dostižu i preko 40 stepeni Celzijusa povećale su potražnju za majstorima za klime u Srbiji. Zbog ogromne tražnje, mnogi građani su prinuđeni da čekaju i po mesec dana na popravku ili ugradnju klima uređaja.
Visoke cene usluga dodatno komplikuju situaciju. Za svega pola sata posla majstori naplaćuju od 100 do 150 evra, a cena može biti i viša u zavisnosti od težine posla, kao što je montiranje spoljne jedinice na teško dostupnim mestima. Dok je zarada privlačna, uslovi rada zbog visokih temperatura i različitih lokacija često su izuzetno teški.
Jedan čitalac Telegraf Biznisa podelio je svoje iskustvo. Nakon što mu se klima uređaj pokvario usred letnje sezone, suočio se sa nemogućnošću da pronađe slobodnog majstora.
– Nema ništa gore nego kad vam se pokvari klima u sred letnje sezone. Od gomile servisa u Beogradu, slučaj je takav da vam se uglavnom niko neće javiti na telefonski poziv, a verovatno jer su pretrpani poslom. Verovali ili ne kod mene su došli u 22:45h i konstatovali kvar. Kod mene je slučaj takav da je bolje da kupim nov klima uređaj nego da popravljam ovaj – kaže on.
Iako je kvar brzo dijagnostikovan, popravka nije mogla da bude odmah izvedena. Dodatni problem predstavlja nedostatak klima uređaja na tržištu.
– Tu kreće muka, u toku sezone je nemoguće naći jeftiniju klimu jer su sve rasprodate, a pogotovu sa ugradnjom. Nedelju dana sam jurio i tražio, i preko interneta i preko prijatelja, bezbroj telefona sam zvao. Uglavnom ista stvar svuda, ili se ne javljaju na telefon, ili nema određenog klima uređaja, ili ne rade ugradnju… Ovi neki koji imaju sve, termini su tek za mesec dana, ali ko će da čeka toliko kad je temperatura 40+ stepeni… Tako da sam se ja odlučio za prvobitan servis gde ću čekati nedelju dana, platiti malo više, ali ću preživeti ovo leto – objašnjava naš sagovornik.
Majstori za klime potvrđuju da su prezaposleni. Marko, majstor sa dugogodišnjim iskustvom, kaže da je posla toliko da ne stižu ni da jedu.
– Verujte mi da ne znam gde sam. Telefon nam stalno zvoni, ne možemo da postignemo sve. Ne stižemo da jedemo, prosto idemo sa jednog na drugi teren, i tako ceo dan – kaže Marko.
