Mlečno govedarstvo u Srbiji suočava se sa ozbiljnom krizom, koja traje već nekoliko decenija. Otkako su određene mlekare nedavno prestale sa otkupom mleka, mnoge male farme su bile prinuđene da prosipaju svoje mleko, smanjuju broj grla i, na kraju, odustanu od muže. Ova situacija postavlja ozbiljan izazov za proizvođače, koji sada traže da dobiju jasne smernice za narednih deset godina, kako bi mogli sigurno planirati svoju proizvodnju.
DOGOVOR IZMEĐU FARMERA I OTKUPLJIVAČA KAO SPAS
Jedan od ključnih predloga za rešavanje problema malih proizvođača je postizanje dogovora između otkupljivača i farmera. Ovaj dogovor, prema rečima agroekonomskog analitičara Čedomira Keca, trebalo bi da bude definisan u novoj Strategiji o poljoprivredi koja se trenutno piše. Prema njegovim rečima, u ovom dokumentu bi trebalo da se preciziraju planirani podsticaji i mere podrške, kao što su premije, nabavka kvalitetnih grla, kao i poboljšanja u infrastrukturi i opremi. Takođe, trebalo bi da se uvede precizna regulativa u vezi sa količinom proizvodnje, kvalitetom mleka i dogovorima o ceni, koji bi morali da budu stabilni najmanje tri meseca.
“Poljoprivrednici moraju znati šta ih očekuje u narednim godinama. Zbog toga je nužno da nova Strategija o poljoprivredi bude precizna i jasno definiše sve mere i podsticaje koje će im obezbediti sigurnost i predvidljivost u poslovanju,” izjavio je Keco.
NEPREDVIDIVOST U CENAMA I KONKURENCIJI
Mali proizvođači mleka često se suočavaju sa velikim problemima zbog nepreciznih ugovora sa mlekarama. Mnogi proizvođači nemaju jasno definisane cene otkupa, jer menadžeri mlekara
“Bez jasnih lista troškova za sirovine i amortizacije stada, proizvođači su izloženi velikim rizicima. Cene koje se formiraju na osnovu procene ponude ne uzimaju u obzir realne troškove proizvodnje,” objašnjava Keco. Prema njegovim rečima, najniže cene otkupa mleka se kreću oko 40 dinara, dok se najviše cene pominju između 52 i 75 dinara, bez PDV-a.
POTREBA ZA PODSTICAJIMA I SIGURNOSTI
Iako su velike farme glavni proizvođači mleka, mali proizvođači traže da država poveća podsticaje i poveća transparentnost u distribuciji premija. Keco napominje da je za stočare sa 300 krava muzara moguće ostvariti značajan prihod kroz državne podsticaje. Godišnji podsticaji po kravi iznose čak 55.000 dinara, što može doneti prihod od 16,5 miliona dinara na farmama sa 300 muzara.
“Ukoliko farmeri sa velikim stadima postanu konkurentni, potrebno je povećati podršku i omogućiti im veće podsticaje, kako bi prilagodili tržište potrebama manjih proizvođača,” kaže Keco.
NEDOSTATAK INSPEKCIJE
Keco ukazuje na problem s nakupcima mleka, koji nisu podložni inspekcijskim kontrolama. U nekim delovima Srbije, posrednici u otkupu mleka, koji često imaju dobru saradnju sa mlekama, prepoznaju priliku za eksploataciju malih farmi. Prema njegovim rečima, ovi posrednici, iako možda nemaju vlastite farme, ostvaruju prihod putem subvencija i često manipulišu s cenama na tržištu.
“Potreban je ozbiljan pristup u rešavanju problema sa otkupom i distribucijom mleka kako bi svi akteri na tržištu imali jednake šanse i bili zaštićeni od nepoštenih praksi,” dodaje Keco.
POTREBA ZA TRANSPARENTNOŠĆU U RASPODELI DRŽAVNE POMOĆI
Država je ove godine izdvojila najveći iznos sredstava za stočare i poljoprivrednike, ali mnogi mali proizvođači smatraju da raspodela sredstava nije pravična. Prema Kecu, manji farmeri, koji često imaju više mleka na tržištu nego velike farme, moraju da postanu konkurentniji kako bi obezbedili pristup tržištu.
“Svi farmeri, bez obzira na veličinu svoje proizvodnje, moraju da imaju jednake šanse i adekvatnu podršku od strane države kako bi opstali na tržištu,” zaključuje Keco.
Potrebna su hitna rešenja
S obzirom na sve izazove sa kojima se suočavaju mali proizvođači mleka, jasno je da je potrebna brza i efikasna reakcija od strane države, mlekara i otkupljivača. Da bi mali farmeri opstali i nastavili sa proizvodnjom, neophodno je da se obezbedi dugoročna sigurnost i stabilnost u poslovanju.
