Statistika otkriva uznemirujuće trendove: Sve više mladih uključeno u nasilje, drogu i najteže oblike kriminala
Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku otkriva zabrinjavajući porast broja maloletnika koji učestvuju u kriminalnim radnjama u Srbiji. Tokom prošle godine, zabeležena su ukupno 2.724 krivična dela čiji su izvršioci osobe mlađe od 18 godina, što predstavlja porast od pet procenata u odnosu na 2023. godinu.
Ove brojke nisu samo apstraktne. Iza njih stoje lica mladića i devojaka, često još sa školskim torbama na leđima, koji se u sve ranijim godinama suočavaju sa zakonom zbog dela poput ubistava, teških krađa, silovanja i trgovine drogom.
Ulica, droga i nasilje
Podaci ukazuju da se među počiniocima nalazi 157 devojčica, dok je 165 maloletnika već imalo prethodne osude. U čak 1.067 slučajeva, reč je o delima protiv imovine, a najviše ih je registrovano u Južnoj i Istočnoj Srbiji – čak 404 slučaja. Vojvodina je odmah iza, sa 362 krivična dela.
Zabrinjava činjenica da su šestoro maloletnika prošle godine počinili ubistvo, a dvoje od njih i teška ubistva. Pored toga, 30 slučajeva silovanja, kao i 376 dela vezanih za drogu, pokazuju kako granica između detinjstva i kriminala postaje sve tanja.
– Imamo generacije koje odrastaju u svetu nasilja, bez nadzora, bez podrške i sa pogrešnim uzorima, kaže pedagog iz Beograda, koji radi u ustanovi za maloletnike. – Za mnoge od njih, ulica je dom, a nasilje način komunikacije.
Sankcije ne prate ozbiljnost problema
Uprkos razmerama problema, broj izrečenih ozbiljnijih sankcija je relativno nizak. Tokom 2024. godine, sudovima je podneto 1.768 predloga za izricanje krivičnih sankcija, ali je samo 1.375 maloletnika kažnjeno. Od toga, samo dvoje završilo je u maloletničkom zatvoru.
Većina maloletnih učinilaca dobija vaspitne mere: 658 njih opomenuto je merama upozorenja, dok je 666 smešteno pod pojačan nadzor, a 251 slučaj dobio je meru bezbednosti.
– Kaznena politika prema maloletnicima mora biti pažljivo izbalansirana između zaštite deteta i zaštite društva. Ne možemo ih tretirati kao odrasle, ali ne smemo ni zatvarati oči pred ozbiljnim prestupima, kaže sudija za maloletnike iz Niša.
Porodica, škola i digitalna okolina
Mnogi stručnjaci ističu da povećanju maloletničke delinkvencije doprinosi kombinacija faktora: disfunkcionalne porodice, siromaštvo, dostupnost nasilnih sadržaja na internetu i manjak psihološke i socijalne podrške u školama.
– U školskoj svakodnevici danas imamo više fizičkih sukoba, više problema s drogom i više emocionalno zanemarenih učenika nego ikada ranije, navodi jedan školski psiholog iz Novog Sada. – Ako ne reagujemo sistematski, brojke će rasti, a društvene posledice će biti još ozbiljnije.
Ugrožavanje saobraćaja i porodično nasilje među najčešćim prestupima
Statistika beleži i 71 slučaj porodičnog nasilja, kao i 86 krivičnih dela povezanih sa ugrožavanjem saobraćaja. Takođe, čak 467 maloletnika procesuirano je zbog nanošenja lakih i teških telesnih povreda – što potvrđuje da fizičko nasilje ostaje dominantan oblik agresivnog ponašanja među mladima.
Zakon definiše maloletnike kao osobe koje su u trenutku izvršenja dela napunile 14, ali ne i 18 godina života. Ipak, granica između deteta i počinioca krivičnog dela postaje sve nejasnija u realnosti, što zahteva dubinsku analizu i hitno delovanje institucija.
Kako dalje?
Dok statistike otkrivaju porast broja krivičnih dela među mladima, najvažnije pitanje ostaje: šta radimo da do ovih dela ne dođe?
– Kazna ne može biti jedini odgovor. Moramo ulagati u prevenciju, edukaciju, psihološku podršku i aktivno uključivanje roditelja i zajednice u vaspitanje, poručuju iz Centra za socijalni rad.
Srbija se nalazi pred ozbiljnim izazovom. Mladi ljudi koji bi trebalo da sanjaju i stvaraju, sve češće ulaze u svet nasilja, kriminala i beznađa. Ako ne reagujemo sada, posledice će biti dugoročne – i po njih, i po celo društvo.
