Svet se tokom 2024. godine suočio sa dramatičnim rastom nejednakosti, dok se bogatstvo milijardera povećava neviđenom brzinom. Prema najnovijem izveštaju Oksfama, ukupno bogatstvo najbogatijih ljudi sveta poraslo je za dva biliona dolara u jednoj godini, što je tri puta brže nego prethodne godine.
Milijarderi svakog dana bogatiji za milijarde
Izveštaj otkriva šokantne podatke: imovina milijardera rasla je u proseku za 5,7 milijardi dolara dnevno, dok je broj milijardera porastao za 204, dostigavši ukupno 2.769. Njihovo kombinovano bogatstvo poraslo je sa 13 na 15 biliona dolara tokom samo 12 meseci, što je drugi najveći godišnji porast otkako se vodi evidencija.
Bogatstvo deset najbogatijih ljudi sveta povećavalo se za gotovo 100 miliona dolara dnevno, što dodatno produbljuje jaz između najbogatijih i najsiromašnijih slojeva društva. Oksfam upozorava da bi svet u narednih deset godina mogao dobiti čak pet bilionera, prema trenutnim trendovima, čime se ubrzava koncentracija globalnog bogatstva u rukama malog broja ljudi.
Siromaštvo ostaje nepromenjeno
Nasuprot vrtoglavom rastu bogatstva elite, broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva praktično nije promenjen od 1990. godine. Prema podacima Svetske banke, gotovo 3,6 milijardi ljudi živi sa manje od 6,85 dolara dnevno, što čini 44% globalne populacije. Posebno je zabrinjavajuće što svaka deseta žena živi u ekstremnom siromaštvu, preživljavajući sa manje od 2,15 dolara dnevno.
Oksfam ističe da je napredak u smanjenju siromaštva zastao. Ekstremno siromaštvo, kako procenjuju stručnjaci, moglo bi biti eliminisano tri puta brže ako bi se preduzele mere za smanjenje nejednakosti.
Poziv na promene
Oksfam apeluje na svetske lidere da se suoče sa ovim izazovima i uvedu radikalne promene u ekonomskim sistemima. Organizacija predlaže rešenja koja bi omogućila pravedniju raspodelu bogatstva, naglašavajući potrebu za smanjenjem nejednakosti kao ključnim korakom ka globalnoj stabilnosti.
„Svet ne može sebi priuštiti da ignoriše ove podatke. Nejednakost ne ugrožava samo siromašne, već destabilizuje društva i sprečava održiv ekonomski rast,“ zaključuje se u izveštaju.
