Zaposleni koji primaju minimalnu zaradu često nisu sigurni koja prava im pripadaju kada rade noću, prekovremeno ili tokom državnih praznika. U praksi se i dalje može čuti tvrdnja da su svi dodaci već uračunati u minimalac, ali važeći propisi predviđaju drugačija pravila. Minimalna zarada predstavlja zakonom garantovani minimum za standardni učinak i puno radno vreme, dok se određena uvećanja obračunavaju odvojeno.
To znači da radnici koji ispunjavaju zakonske uslove ne gube pravo na dodatne isplate samo zato što primaju minimalnu zaradu. Upravo zbog toga poznavanje propisa može biti važno kako bi zaposleni proverili da li je njihova plata pravilno obračunata.
Šta obuhvata minimalna zarada
Prema Zakonu o radu, minimalna zarada predstavlja najniži iznos koji zaposleni može da ostvari za standardni učinak i puno radno vreme. Njena visina određuje se na osnovu minimalne cene rada po satu, broja radnih sati, kao i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Taj iznos predstavlja osnovnu zaštitu zaposlenih, ali ne obuhvata sva novčana prava koja mogu ostvariti.
Za 2026. godinu minimalna cena rada utvrđena je na 371 dinar neto po radnom času. U mesecu sa punim fondom od 184 radna sata minimalna neto zarada iznosi 68.264 dinara. Međutim, konačan iznos koji zaposleni prima može biti veći ukoliko ostvaruje pravo na zakonom propisana uvećanja.
Upravo tu nastaje najčešća zabuna među zaposlenima. Mnogi smatraju da minimalac automatski uključuje sve dodatke, iako zakon jasno razlikuje osnovnu minimalnu zaradu od naknada koje se obračunavaju po posebnim osnovama. Zbog toga je važno razumeti šta ulazi u osnovnu zaradu, a šta se isplaćuje odvojeno.
Dodaci se isplaćuju posebno
Jedno od prava koje zaposleni zadržava jeste uvećanje za minuli rad. Zakon propisuje da zaposleni ima pravo na dodatak od najmanje 0,4 odsto osnovice za svaku punu godinu rada kod istog poslodavca. Ovo uvećanje ne predstavlja deo minimalne zarade, već se obračunava posebno.
Isto pravilo važi i za noćni rad. Zaposleni koji rade u noćnim smenama imaju pravo na dodatnu naknadu u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Poslodavac taj dodatak ne može da uključi u minimalnu zaradu niti da ga prikaže kao njen sastavni deo.
Posebna uvećanja predviđena su i za prekovremeni rad, kao i za rad tokom državnih praznika koji su zakonom određeni kao neradni dani. Svaki od ovih dodataka obračunava se zasebno, bez obzira na to da li zaposleni prima minimalnu ili višu zaradu. Time zakon obezbeđuje da rad u posebnim uslovima bude dodatno plaćen.
Kako proveriti obračun plate
Najlakši način da zaposleni utvrdi da li su mu sva prava ispoštovana jeste pregled obračunske liste koju dobija uz zaradu. Na tom dokumentu trebalo bi jasno da budu prikazani osnovna zarada, minimalna zarada ukoliko se isplaćuje, kao i sva pojedinačna uvećanja. Transparentan obračun omogućava zaposlenom da lako uoči eventualne nepravilnosti.
Ako dodaci nisu posebno iskazani ili postoji sumnja da nisu pravilno obračunati, zaposleni može najpre zatražiti pojašnjenje od poslodavca. U mnogim slučajevima nesporazumi se rešavaju dodatnim objašnjenjem obračuna ili ispravkom administrativne greške. Važno je sačuvati platne liste kako bi se, po potrebi, mogao pratiti način obračuna zarade kroz duži period.
Ukoliko zaposleni smatra da njegova prava nisu ostvarena u skladu sa zakonom, može se obratiti Inspektoratu za rad radi provere postupanja poslodavca. Cilj takvog postupka nije samo zaštita pojedinca, već i obezbeđivanje dosledne primene propisa u oblasti radnih odnosa.
Poznavanje prava štiti zaposlene
Prava iz radnog odnosa ne zavise isključivo od visine plate. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima ista zakonska prava na uvećanja kao i radnik čija je osnovna zarada veća, ukoliko ispunjava propisane uslove. Zato minimalac ne predstavlja ograničenje za ostvarivanje dodatnih naknada predviđenih zakonom.
Stručnjaci za radno pravo često ukazuju da je nedovoljna informisanost jedan od glavnih razloga zbog kojih zaposleni ne ostvaruju sva prava koja im pripadaju. Redovna provera obračunske liste i poznavanje osnovnih odredbi Zakona o radu mogu pomoći da se eventualne nepravilnosti uoče na vreme. Na taj način zaposleni mogu biti sigurniji da je njihova zarada obračunata u skladu sa važećim propisima.
