Ministar privrede Slobodan Cvetković, uručio je danas, u Palati Srbije, preduzetnicima 110 svečanih formi sertifikata u oblasti tradicionalnih zanata, starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti.
-Kroz postupak sertifikacije i dodelu sertifikata, stvara se mogućnost dodatnog ‘brendiranja’ ručno izrađenih proizvoda, tehnikama i alatima tradicionalnih zanata, sa estetskim obeležjima izraženim narodnom umetnošću. Time se utiče na očuvanje i prepoznatljivost našeg etničkog i kulturnog nasleđa. Pošto nosioci sertifikata, zbog načina izrade i količine svojih proizvoda, nisu konkurentni na tržištu, sertifikacijom se omogućava niz pogodnosti u stvaranju povoljnijeg ambijenta za poslovanje. Na primer, kroz poreske olakšice, tako što nosioci sertifikata, koji se opredele da prihod od samostalne delatnosti plaćaju paušalno, stiču pravo da im se polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog poreza umanji i za 50 posto- rekao je ministar Cvetković.
Dušan Vučković, v.d. pomoćnika ministra privrede ukazao je da sertifikovani proizvodi mogu biti posebno označeni nazivom „proizvod starog zanata”, „proizvod umetničkog zanata” ili „proizvod domaće radinosti”, kao i stilizovanom oznakom „otvorene šake“.
-Postupak sertifikacije sprovodi se da bi se statusno precizirali oni koji se bave starim i umetničkim zanatima i poslovima domaće radinosti i na taj način prepoznali i zaštitili, odnosno razlikovali od onih koji se bave masovnom proizvodnjom. Do sada je upisano više od 1.100 sertifikovanih privrednih subjekata, a nosioci sertifikata su u najvećem broju preduzetnici, ali i privredna društva, kao i zanatske zadruge i udruženja- objasnio je Vučković.
Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, konstatovao je da tradicionalni zanatski proizvodi mogu da budu i deo nacionalnog identiteta, ukazujući da zanatlije stvaraju intelektualna dobra.
-Njihova dela, pod uslovom da su originalna, mogu da budu zaštićena autorskim pravom ili industrijskim dizajnom. Ako je zanatlija tokom svog rada osmislio neki novi ili unapredio neki postojeći proizvodni proces, možda postupak stvaranja zanatskog proizvoda može da bude zaštićen patentnom. Sve su to prava intelektualne svojine- rekao je Marić.
Danijela Filipović, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju, podsetila je da je očuvanje tradicionalnih zanata, kao dela kulturnog nasleđa, prepoznato Uneskovom Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koju je Republika Srbija ratifikovala 2010. godine.
-Očuvanje je usmereno na delovanje u cilju stvaranja uslova za prenošenja znanja i veština, ali i na podizanje svesti o važnosti očuvanja zanata koji su, prenoseći se sa generacije na generaciju, sačuvani do danas- kazala je Filipović.
Gavrilo Jaraković, osnivač Zanatske radionice „Tradicija“ iz Užica, zahvaljujući proizvodnji liciderskih srca i bombona, što je porodični posao započet 1925. godine, dobio je Sertifikat za stare i umetničke zanate 2011. godine, što mu je donelo brojne olakšice.
-Sertifikat sam, kako pravilo nalaže, produžio posle deset godina. Zahvaljujući sertifikatu proširio sam proizvodnju i razmišljam o zapošljavanju radnika koji će mi pomoći da postignem još bolje rezultate u plasmanu proizvoda- rekao je Jaraković.
Svečani događaj u centralnom holu Palate Srbije bio je upotpunjen izložbom fotografija starih i umetničkih zanata.
