Visoke temperature tokom leta ne donose samo sunčane dane i duže večeri na otvorenom. Toplo vreme pogoduje i razmnožavanju i većoj aktivnosti komaraca, muva, krpelja, mrava i drugih insekata koji lako mogu pokvariti boravak u dvorištu, na terasi ili pored otvorenog prozora. Kada se vrućina zadrži više dana, njihovo prisustvo često postaje primetnije i u stanovima.
Mnogi građani tada posežu za hemijskim sredstvima, sprejevima, uređajima protiv komaraca i različitim preparatima za kožu. Iako takvi proizvodi mogu biti praktični, deo ljudi radije bira blaže metode, naročito u prostorima gde borave deca ili kućni ljubimci. Saksijske biljke mogu biti koristan dodatak zaštiti, uz prijatan miris i dekorativnu vrednost.
Određene vrste biljaka oslobađaju aromatična ulja čiji miris insektima nije privlačan. Njihovo dejstvo nije isto u svakom prostoru i ne može u potpunosti zameniti zaštitne mreže, održavanje higijene ili odgovarajuće preparate kada su potrebni. Ipak, pravilno raspoređene biljke mogu smanjiti broj insekata u neposrednoj blizini prozora, vrata, terasa i mesta za odmor.
U toplim mesecima terasa sa nekoliko mirisnih saksija može postati više od ukrasa. Miris lavande, nane ili ruzmarina širi se naročito kada se listovi zagreju na suncu. Upravo tada biljke mogu imati dvostruku ulogu: da oplemene prostor i stvore manje prijatno okruženje za pojedine napasnike.
Biljke koje se najčešće koriste protiv komaraca
Za odbijanje komaraca često se biraju limunska trava, lavanda, nana, matičnjak, ruzmarin i bosiljak. Sve ove biljke imaju izražen miris, a većina se može uspešno uzgajati i u saksijama. Zbog toga su praktične za stanove bez dvorišta, kao i za manje balkone na kojima nema mnogo prostora.
Limunska trava poznata je po citrusnoj aromi, dok lavanda unosi prepoznatljiv cvetni miris i može biti dekorativna tokom cvetanja. Nana i matičnjak brzo razvijaju listove, ali traže redovno zalivanje i povremeno orezivanje kako bi ostali zdravi. Ruzmarin i bosiljak mogu biti korisni i u kuhinji, pa njihovo gajenje ima dodatnu praktičnu vrednost.
Većina ovih vrsta najbolje uspeva na svetlom mestu, uz nekoliko sati direktnog sunca dnevno. Prozorska daska, osunčani balkon ili terasa mogu biti pogodno mesto, pod uslovom da biljke imaju dovoljno prostora i propusnu zemlju. Previše vode može oštetiti koren, dok suvo zemljište kod pojedinih vrsta brzo dovodi do venuća.
Biljke bi trebalo postaviti što bliže mestima kroz koja insekti najčešće ulaze u prostor. To mogu biti prozori, balkonska vrata i uglovi terasa u kojima se zadržava vlaga. Povremeno lagano trljanje listova može pojačati oslobađanje aromatičnih ulja i intenzivirati miris oko biljke.
Jedna saksija može pomoći protiv više vrsta napasnika
Bosiljak, ruzmarin, nana i lavanda često se koriste i kao prirodna podrška u borbi protiv muva. Njihova prednost je što se mogu kombinovati u istom prostoru, bez potrebe da se za svaku vrstu insekata kupuje posebna biljka. Nekoliko dobro raspoređenih saksija može istovremeno doprineti prijatnijem mirisu doma i smanjiti prisustvo letećih insekata.
Protiv mrava se najčešće pominju nana, lavanda i neven. Neven je posebno zahvalan za uzgoj u dvorištu, jer dobro podnosi sunce i cveta tokom velikog dela sezone. Njegovi cvetovi mogu uneti boju u baštu, dok aromatične materije iz biljke mogu imati ulogu u odbijanju pojedinih insekata.
Lavana, neven i ruzmarin mogu biti korisni i u prostorima gde borave kućni ljubimci, jer se često navode kao biljke koje pomažu u odvraćanju buva i krpelja. Ipak, vlasnici životinja treba da vode računa o tome da ljubimci ne jedu listove, cvetove ili zemlju iz saksija. Biljke nisu zamena za veterinarsku zaštitu od parazita, ali mogu doprineti urednijem i prijatnijem okruženju.
Neven i dragoljub često se sade u baštama kao podrška u borbi protiv vaši i drugih sitnih insekata koji mogu napasti ukrasno ili jestivo bilje. Dragoljub je poznat po upečatljivim cvetovima i brzo se širi kada ima dovoljno toplote i svetlosti. U kombinaciji sa začinskim biljem, može pomoći da bašta izgleda bogatije i funkcionalnije tokom čitavog leta.
Kako napraviti jednostavan biljni sprej
Biljke iz saksije mogu poslužiti i za pripremu jednostavnog mirisnog spreja za prostor. Sveži listovi nane, ruzmarina ili bosiljka mogu se kratko prokuvati u vodi kako bi otpustili aromu. Kada se tečnost potpuno ohladi, potrebno ju je procediti i sipati u čistu bočicu sa raspršivačem.
Takav sprej može se koristiti za osvežavanje terasa, okvira prozora, zavesa ili drugih površina u prostoru. Pre nanošenja na tkanine ili osetljive materijale, preporučljivo je proveriti kako površina reaguje na malom, neupadljivom delu. Biljni preparati imaju kraće dejstvo od industrijskih sredstava, pa ih je potrebno nanositi češće.
Ako se sprej koristi na koži, neophodan je dodatni oprez. Biljni rastvori mogu izazvati iritaciju, posebno kod osoba sa osetljivom kožom ili alergijama, zbog čega je važno prvo uraditi test na malom delu kože. Takođe, domaći sprejevi ne bi trebalo da se koriste kao jedina zaštita u područjima gde postoji povećan rizik od uboda krpelja ili komaraca.
Mirisne biljke nisu čarobno rešenje, ali mogu biti praktičan deo letnje rutine. Uz redovno uklanjanje stajaće vode, postavljanje mrežica na prozore i održavanje prostora čistim, one daju dodatni sloj zaštite. Lavanda, nana, bosiljak i ruzmarin mogu tako postati mali, mirisni čuvari doma tokom najtoplijih dana.
