MNOŠTVO ASPEKATA “JA”

Kakva je to entitet ličnost? Na ovo pitanje postoji nekoliko odgovora. Koncepcija koju imamo o sebi obuhvata mnoge aspekte u različitim stepenima. Ja može da se odnosi na nečije telo, mozak, izgled, karakter, volju, priču ili društvene odnose. Sećanja povezuju ja kao jednu celinu.

Kada razgovaramo o prirodi ja, pitanje „Ko sam ja?“ može se činiti kao centralno. Međutim, važnije pitanje može biti „Šta sam ja?“ „Kakav je entitet ličnost?“ Ovo je ono što filozofi nazivaju ontološkim pitanjem. Postoji veliki broj mogućih odgovora, a nijedan nema apsolutni primat. Ovde su neki od aspekata koji se često susreću u filozofskim i psihološkim raspravama o ja. Različiti aspekti su delimično preklapajući, a delimično nespojivi.

JA SAM SVOJE TELO

Ovo se može nazvati biološkim aspektom. Ja se identifikuje sa organizmom kojem pripada. Ja sam telo na ovom mestu sada, koje obavlja ove aktivnosti. Ova perspektiva stavlja ja kao agenta u fokus: mogu da utičem na okolinu uz pomoć svog tela.

JA SAM SVOJ MOZAK

Ovaj aspekt podrazumeva da dokle god imam isti mozak, ja sam ista osoba, bez obzira na to koliko se menja moj način razmišljanja i doživljavanja sveta ili koliko se moje telo menja. Ovaj pogled je u skladu sa onim što je poznato kao teorija identiteta u filozofiji uma, koja tvrdi da su različita stanja svesti identična različitim fiziološkim stanjima mozga. Ovaj pogled takođe podržava mnoge naučnofantastične priče zasnovane na konceptu „mozak u kanti“.

JA SAM SVOJ IZGLED

Vidim sebe kroz to kako me drugi doslovno vide. Ovaj aspekt naglašava izgled pojedinca, posebno lice. Međutim, moj stvarni izgled ne odgovara uvek mojoj slici o sebi. Ovaj aspekt je postao sve prisutniji sa sve većom dostupnošću ogledala, fotografija i drugih tehnologija za samoposmatranje.

JA SAM SVOJA ISKUSTVA I SEĆANJA

Iako ne mogu aktivno da se krećem kroz vreme, osećam da me sećanja povezuju kao jednu celinu. Ljudi koji pate od amnezije takođe gube deo svog ja.

JA SAM SVOJ KARAKTER I SVOJE SPOSOBNOSTI

Pojedinac može da se opiše kao inteligentan, častan, ljubazan, društven, vredan, štedljiv, nespretan i slično. Ideja iza ovog aspekta je da je ja zbir svih ovih osobina. Ova ideja podrazumeva da su karakterne osobine osobe više ili manje konstantne tokom vremena.

Prema Aristotelu, cilj ljudi je da razvijaju svoje sposobnosti. Pojedinac teži usavršavanju (eudaimonia). Njegov osnovni stav je da osoba koja ne razvija svoje sposobnosti u potpunosti—bilo u zanatima, umetnosti, politici, nauci ili društvenim odnosima—nije potpuno realizovana kao ljudsko biće.

JA SAM SVOJA VOLJA

Još jedan aspekt je da je ono čemu težim važnije od osobina koje imam. Mogu da vidim sebe u budućnosti kao rezultat izbora koje donosim. Moje ja je određeno ciljevima koje imam i izborima koje pravim. Ovo je centralna ideja u egzistencijalističkoj filozofiji. Filozof Soren Kjerkegor, na primer, piše da je najdublji oblik „očaja“ (centralni pojam za Kjerkegora) želja da budem neko drugi nego što jesam.

JA SAM SVOJA PRIČA

Ovaj aspekt ja zasniva se na tome kako izražavamo sebe o sebi. Mogu da sastavim svoja lična sećanja u priču. Moje ja je u velikoj meri oblikovano jezikom koji koristim kada govorim o sebi. Obično verujem u ono što govorim o sebi, iako se često može pokazati da grešim.

Priče drugih ljudi o meni takođe lako postaju deo moje priče. Naša slika o sebi, pa čak i naša sećanja, delimično su oblikovana onim što čujemo da drugi govore o nama. Priča o osobi nije izolovana priča, već deo mreže priča.

ODREĐEN SAM SVOJIM ODNOSIMA SA DRUGIM POJEDINCIMA I SVOJIM MESTOM U DRUŠTVU

Ovo je društveni aspekt. Ja je određeno ulogom koju osoba ima u društvu i osobinama koje joj drugi ljudi pripisuju. Istorijski gledano, čast i slava osobe bile su važnije za njihovu sliku o sebi nego njihov izgled. Društvene mreže nude nove mogućnosti za stvaranje odnosa s drugim ljudima i tako menjaju našu percepciju sebe.

JA JE ILUZIJA

Ja je kao slika u kaleidoskopu. Svaki put kad pogledam, obrazac izgleda drugačije. Ali sve slike su u istom tubusu i stvorene su od istih komadića stakla. Ja nije kormilar na kormilu mojih postupaka, već fleksibilan mehanizam, poput vetrokaza, koji se koristi za njihovo objašnjavanje. Ovaj pogled na ja iznenađujuće je popularan među naučnicima mozga.

Mirodjija.rs

Izvor: Psychology Today