Majstor u kući – privilegija, ne svakodnevica
Ako vam se u domaćinstvu pokvari bilo šta – od bojlera do utičnice – najpre se naoružajte strpljenjem, a zatim i novcem. U Srbiji danas, pravo je čudo pronaći raspoloživog majstora u razumnom roku, a još veće pronaći onog koji neće tražiti iznos sličan nemačkim tarifama.
U proseku se na majstora čeka od sedam do deset radnih dana, a to je – ako imate sreće. Oni koji i dalje rade na terenu zatrpani su obavezama, lista čekanja se produžava iz dana u dan, a broj dostupnih zanatlija opada iz godine u godinu.
Više se ne bira – ko prvi dođe, njegova popravka
Vremena kada ste mogli da uporedite nekoliko majstora, sačekate ponude i izaberete najbolju – davno su prošla. Danas, prvi koji odgovori na poziv – taj i popravlja. Čak i ako vam ne pomogne, dolazak ćete morati da platite, jer se u međuvremenu gotovo svi majstori odlučuju da naplaćuju i sam izlazak na teren.
“Dolazak majstora podrazumeva trošak – vreme, gorivo, parking. I da ništa ne popravim, to se mora pokriti,” kaže jedan električar iz Novog Sada.
Za najosnovnije intervencije, poput zamene sijalice ili utičnice, cena iznosi oko 25 evra, dok za složenije poslove – naročito hitne – iznosi mogu da premaše 100 evra.
Zanat postao deficitaran kao IT struka
Ono što dodatno zabrinjava jeste da su iskusni majstori u velikom broju otišli u inostranstvo, mahom u Nemačku, Austriju i skandinavske zemlje, gde su njihove veštine plaćene višestruko više nego u Srbiji. Odlaze i mladi koji tek završe zanatske škole, pa se domaće tržište nalazi u začaranom krugu manjka kadrova.
Iako poslednjih godina raste interesovanje učenika za upis u srednje zanatske škole, realni rezultat na terenu se još ne vidi. Mladima nedostaju mentori, a starijih majstora – gotovo da više i nema.
“Posla ima, ali ljudi nema. Radim sam i ne stižem sve. Nije tačno da se bogatimo, para ima kad je sezona, a van nje preživljavamo,” priznaje jedan moler iz Srema.
Popravke koštaju kao mini renoviranje
Cene intervencija variraju, ali generalno – nisu više simbolične. Evo nekoliko primera koji oslikavaju realnu situaciju:
Gipsarski radovi – postavljanje običnog pregradnog zida od 15 do 25 evra po kvadratnom metru
Spuštanje plafona (knauf) – oko 20 evra po kvadratu
Fasada (stiropor 12 cm) – od 25 evra, a cena raste sa debljinom izolacije
Krečenje u belo – oko 3 evra po kvadratu, sa gletovanjem oko 5 evra
Kupatilske pločice (šest kvadrata) – oko 700 evra samo za rad
Zamena wc šolje ili vodokotlića – oko 50 evra
Zamena kade – približno 100 evra
Cene ne uključuju materijal, a čekanje na slobodnog majstora često dodatno otežava čitav proces.
Sve ređe i sve skuplje
Kada su u pitanju veš-mašine, frižideri i drugi aparati, popravke se gotovo ne isplate. Često su rezervni delovi teško dostupni, a cena intervencije može preći vrednost novog uređaja. Zbog toga mnogi radije odlučuju da kupe nov aparat nego da se upuste u neizvestan i skup popravni proces.
Ovakva situacija izaziva i promene u ponašanju građana. Ljudi odlažu popravke, trude se da sami otklone kvarove, a u nekim slučajevima se odlučuju da zamene uređaj umesto da ga poprave. Međutim, to nije rešenje za sve, posebno kada su u pitanju instalacije, zidarski ili vodoinstalaterski radovi, koji zahtevaju stručnu ruku.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, svakodnevne kućne popravke u Srbiji mogle bi postati luksuz, a majstor u kući – retka pojava.
