Morska trava – zanemareni preduslov zdravog okeana

Photo Vecteezy

Iako je svega 0,1 odsto dna okeana prekriveno morskom travom, podvodne livade su izuzetno važne za očuvanje zdravlja morskih ekosistema. Osim što predstavljaju stanište i izvor hrane za brojne vrste morskih životinja, slanovodne biljke pročišćavaju okean, a njihov sediment je među najefikasnijim skladištima ugljenika na planeti, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Zabrinjavajuće je to što se površine pod morskom travom konstantno smanjuju od 1930. godine, a prema istraživanju UNEP-a, u proseku sedam odsto morskih livada nestane svake godine.

U sklopu obeležavanja Svetskog dana okeana 8. juna, istraživači sa Instituta Maks Plank za morsku mikrobiologiju u Bremenu želeli su da ukažu na značaj zaštite morske travde kroz prikaz njene sposobnosti da skladišti velike količine ugljenika.

Njihovo istraživanje pokazuje da morske trave tokom fotosinteze pretvaraju ugljenik u velike količine šećera, uglavnom u saharozu. Mikroorganizmi obično konzumiraju takve šećere i pretvaraju ih u CO2 koji se vraća nazad u okean, a zatim i u atmosferu. Međutim, morske trave izlučuju jedinjenja koja sprečavaju mikroorganizme da konzumiraju saharozu što osigurava da saharoza, a sa njom i CO2, ostane skladištena u sedimentu ispod morskih livada.

Ukoliko bi mikrobi uspeli da razgrade svu saharozu skladištenu u morskoj travi, oslobodili bi najmanje 1,54 miliona tona ugljen-dioksida širom sveta što je ekvivalentno količini ugljen-dioksida koju emituje 330.000 automobila godišnje.

Jedna od istraživača, Megi Sodžin, rekla je da ovo istraživanje baca svetlo na morsku travu kao izuzetno efikasnog skladišta ugljenika, a time i na značaj njene zaštite.

„Ako bi sve morske trave nestale preko noći, to bi ograničilo sposobnost tog ekosistema da skladišti šećere i organski ugljenik, a ovo bi moglo da ugrozi osetljive ekosisteme u obalnim vodama“, pojasnila je Sodžin.

Leticija Karvaljo, glavna koordinatorka ogranka za morske i slatkovodne vode u UNEP-u dodala je da, s obzirom na moć sekvestracije ugljenika morske trave, ona bi mogla da pomogne brojnim zemljama da ostvare svoje ciljeve dekarbonizacije propisane Pariskim sporazumom.

Pored skladištenja ugljenika, morska trava ima još niz važnih uloga jer, osim toga što se njome hrane morske kornjače i ribe, brojne životinje polažu svoja jaja upravo u morskoj travi koja štiti mlade od predatora i tako čuva bogat biodiverzitet obalnih voda.

Podvodne livade se nalaze u plitkim vodama u 159 zemalja, a najviše ih ugrožavaju poljoprivredne i indistrijske otpadne vode, porast temperature mora, neregulisan ribolov i iskopavanje peska.

Izvor: energetskiportal.rs

Related articles

UKUPNE ŠTETE U DRŽAVNIM ŠUMAMA SRBIJE U 2022. IZNOSE PREKO 150.000 M3

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupne štete u državnim šumama Republike Srbije u 2022. godini, iskazane po zapremini drveta, iznose 151 708 m3. Od toga su elementarne nepogode – vetar, kiša, grad i sneg, prouzrokovale najveću štetu i to od oko 92.000m3 zapremine drveta. Visoke temperature prošle godine dovele su do brojnih požara širom sveta, a u Srbiji […]

KRIZA I PREKRETNICA KA ZELENOJ ENERGIJI, SRBIJA U JEDNOM IZVORU IMA VEĆI POTENCIJAL OD NEMAČKE

Svetska energetska kriza i rat u Ukrajini ubrzavaju gradnju postrojenja obnovljive energije. Međunarodna agencija za energiju saopštava da će globalni kapaciteti zelene energije narednih pet godina biti duplo veći nego danas. Najisplativije su solarne elektrane i vetroparkovi. Iz Vlade poručuju da i Srbija ima ozbiljne zelene planove. Svet je spreman da u narednih pet godina doda količinu […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *