Iako je svega 0,1 odsto dna okeana prekriveno morskom travom, podvodne livade su izuzetno važne za očuvanje zdravlja morskih ekosistema. Osim što predstavljaju stanište i izvor hrane za brojne vrste morskih životinja, slanovodne biljke pročišćavaju okean, a njihov sediment je među najefikasnijim skladištima ugljenika na planeti, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Zabrinjavajuće je to što se površine pod morskom travom konstantno smanjuju od 1930. godine, a prema istraživanju UNEP-a, u proseku sedam odsto morskih livada nestane svake godine.
U sklopu obeležavanja Svetskog dana okeana 8. juna, istraživači sa Instituta Maks Plank za morsku mikrobiologiju u Bremenu želeli su da ukažu na značaj zaštite morske travde kroz prikaz njene sposobnosti da skladišti velike količine ugljenika.
Njihovo istraživanje pokazuje da morske trave tokom fotosinteze pretvaraju ugljenik u velike količine šećera, uglavnom u saharozu. Mikroorganizmi obično konzumiraju takve šećere i pretvaraju ih u CO2 koji se vraća nazad u okean, a zatim i u atmosferu. Međutim, morske trave izlučuju jedinjenja koja sprečavaju mikroorganizme da konzumiraju saharozu što osigurava da saharoza, a sa njom i CO2, ostane skladištena u sedimentu ispod morskih livada.
Ukoliko bi mikrobi uspeli da razgrade svu saharozu skladištenu u morskoj travi, oslobodili bi najmanje 1,54 miliona tona ugljen-dioksida širom sveta što je ekvivalentno količini ugljen-dioksida koju emituje 330.000 automobila godišnje.
Jedna od istraživača, Megi Sodžin, rekla je da ovo istraživanje baca svetlo na morsku travu kao izuzetno efikasnog skladišta ugljenika, a time i na značaj njene zaštite.
„Ako bi sve morske trave nestale preko noći, to bi ograničilo sposobnost tog ekosistema da skladišti šećere i organski ugljenik, a ovo bi moglo da ugrozi osetljive ekosisteme u obalnim vodama“, pojasnila je Sodžin.
Leticija Karvaljo, glavna koordinatorka ogranka za morske i slatkovodne vode u UNEP-u dodala je da, s obzirom na moć sekvestracije ugljenika morske trave, ona bi mogla da pomogne brojnim zemljama da ostvare svoje ciljeve dekarbonizacije propisane Pariskim sporazumom.
Pored skladištenja ugljenika, morska trava ima još niz važnih uloga jer, osim toga što se njome hrane morske kornjače i ribe, brojne životinje polažu svoja jaja upravo u morskoj travi koja štiti mlade od predatora i tako čuva bogat biodiverzitet obalnih voda.
Podvodne livade se nalaze u plitkim vodama u 159 zemalja, a najviše ih ugrožavaju poljoprivredne i indistrijske otpadne vode, porast temperature mora, neregulisan ribolov i iskopavanje peska.
Izvor: energetskiportal.rs
