Ministar Selaković najavljuje nove mere za očuvanje pisma koje nas povezuje sa precima
Ministarstvo kulture, pod vođstvom ministra Nikole Selakovića, priprema predlog novih mera za očuvanje ćirilice, koje će stupiti na snagu od 1. januara naredne godine. Ove inicijative dolaze u trenutku kada je upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru svedena na alarmantnih 10%, prema podacima Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Ćirilica ugrožena: samo dva dnevna lista na ćiriličnom pismu
U razgovoru za RTS, ministar Selaković je izrazio zabrinutost zbog opadanja upotrebe ćirilice u svakodnevnom životu. “Jedan od razloga za donošenje Zakona o upotrebi srpskog jezika i zaštiti ćiriličkog pisma, koji je usvojen pre tri godine u Narodnoj skupštini Srbije i Republike Srpske, jeste upravo očuvanje matičnog pisma srpskog jezika,” izjavio je Selaković. Prema njegovim rečima, postalo je očigledno da ćirilica gubi bitku, te je neophodno preduzeti odlučne korake.
Uvođenje dvoazbučnih tastatura kao ključni korak
Jedna od prvih mera koje će biti sprovedene odnosi se na obaveznu nabavku dvoazbučnih tastatura za sve javne institucije, uključujući državne organe, lokalne samouprave i zdravstvene ustanove. “Od 1. januara, naš predlog je da sve javne ustanove koriste dvoazbučne tastature, kako bi olakšali upotrebu ćirilice. U mnogim zemljama koje imaju sopstveno pismo, poput Severne Makedonije, Bugarske ili Rusije, ovakav standard već postoji, i vreme je da Srbija napravi sličan korak,” izjavio je ministar.
Zaštita jezika kao osnova kulture
Kako je Selaković naglasio, očuvanje ćirilice je direktno povezano sa očuvanjem srpskog jezika, koji je temelj kulture i nacionalnog identiteta. “Jezik je ta duhovna veza sa našim precima, a ćirilica je ključni deo toga.”
Bajina Bašta kao primer dobre prakse
Jedna od retkih opština koja se istakla u očuvanju ćirilice je Bajina Bašta, koja je proglašena prvom opštinom u Srbiji koja afirmiše ćiriličko pismo. Ovaj primer, prema Selakoviću, pokazuje kako lokalne zajednice mogu aktivno doprineti očuvanju pisma.
Knjige za biblioteke samo na ćirilici
Još jedna od važnih mera odnosi se na javne biblioteke, koje će ubuduće otkupljivati knjige isključivo na ćiriličkom pismu. “Ministarstvo kulture godišnje troši oko 100 miliona dinara na otkup knjiga, a od sledeće godine planiramo da sva izdanja budu na ćirilici, kako bismo podstakli izdavače da ozbiljnije pristupe našem tržištu,” objasnio je Selaković.
Ćirilica: ne samo pismo, već i identitet
Ministar je zaključio da ćirilica nije samo pismo, već srž nacionalnog identiteta. “Ako je mi ne budemo čuvali, niko drugi neće.”
