Prevaranti se predstavljaju kao saobraćajna policija i šalju lažna obaveštenja
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije izdalo je hitno upozorenje građanima zbog nove serije prevara koje se šire putem SMS i iMessage poruka. U tim porukama pošiljaoci se lažno predstavljaju kao predstavnici Uprave saobraćajne policije, pokušavajući da navedu građane da kliknu na internet linkove i navodno provere dokaze o saobraćajnim prekršajima ili izmire novčane kazne.
Prema navodima MUP-a, cilj ovih poruka nije informisanje građana, već prikupljanje osetljivih podataka i ostvarivanje protivpravne finansijske koristi. Poruke su osmišljene tako da izazovu osećaj hitnosti i zabrinutosti, zbog čega mnogi korisnici ne proveravaju autentičnost sadržaja pre nego što otvore ponuđeni link.
Stručnjaci za sajber bezbednost godinama upozoravaju da upravo ovakve taktike predstavljaju jedan od najčešćih oblika digitalnih prevara. Građani se suočavaju sa porukama koje na prvi pogled deluju zvanično, koriste nazive državnih institucija i često sadrže formulacije koje stvaraju utisak da je potrebno odmah reagovati kako bi se izbegle dodatne posledice.
U vremenu kada se sve veći broj administrativnih i finansijskih usluga odvija putem interneta, prevaranti koriste poverenje građana u institucije kako bi povećali verovatnoću uspeha svojih napada. Upravo zato nadležni pozivaju na dodatni oprez prilikom otvaranja bilo kakvih neočekivanih poruka koje zahtevaju lične podatke ili uplatu novca.
Kako izgleda zvanična komunikacija državnih institucija
Ministarstvo unutrašnjih poslova naglašava da ne šalje obaveštenja o saobraćajnim prekršajima putem SMS ili iMessage poruka, niti na taj način od građana traži plaćanje kazni. Svaka poruka koja sugeriše suprotno treba da izazove sumnju i bude dodatno proverena. Zvanična obaveštenja o saobraćajnim prekršajima, kao i drugi službeni akti, dostavljaju se isključivo kroz zakonom predviđene kanale komunikacije. To podrazumeva redovnu poštu ili elektronsku dostavu preko Portala eUprava, u skladu sa važećim procedurama.
Posebnu pažnju građani bi trebalo da obrate na broj telefona ili nalog sa kojeg je poruka poslata. MUP ističe da se sumnjive poruke često šalju sa stranih brojeva ili sa naloga koji nemaju nikakvu vezu sa državnim organima, što predstavlja jedan od najjasnijih pokazatelja da je reč o pokušaju prevare.
Iako prevaranti kontinuirano menjaju metode rada, osnovni princip ostaje isti – navesti korisnika da sam dostavi poverljive podatke. Upravo zbog toga nadležni savetuju da se nijedna poruka koja zahteva hitnu uplatu ili unos ličnih informacija ne smatra verodostojnom bez prethodne provere njenog porekla.
Sajber kriminalci koriste sve sofisticiranije metode
Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u prethodnom periodu već je sprovodila akcije usmerene na otkrivanje organizovanih grupa koje stoje iza sličnih prevara. Tokom ranijih istraga identifikovana su i uhapšena lica koja su sa teritorije Srbije slala fišing poruke koristeći specijalizovanu opremu namenjenu masovnoj distribuciji SMS sadržaja.
Aktuelna kampanja predstavlja novu verziju već poznatog modela prevare. Ovoga puta poruke se uglavnom distribuiraju sa brojeva registrovanih u inostranstvu, što dodatno otežava njihovo brzo identifikovanje i blokiranje. Fenomen poznat kao fišing zasniva se na pokušaju krađe podataka putem lažnih internet stranica koje vizuelno podsećaju na legitimne servise. Nakon što korisnik klikne na link i unese podatke o platnoj kartici, korisničke naloge ili lozinke, te informacije mogu završiti u rukama kriminalaca.
Digitalni kriminal poslednjih godina beleži značajan rast širom sveta, a državne institucije, banke, dostavne službe i telekomunikacione kompanije najčešće su zloupotrebljavani kao mamac za građane. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da se nijedna poruka ne sme smatrati bezbednom samo zato što sadrži naziv poznate institucije.
Šta građani treba da urade ako prime sumnjivu poruku
MUP apeluje da građani ne otvaraju sumnjive linkove i da ni u kom slučaju ne unose lične podatke, lozinke, podatke o platnim karticama ili druge poverljive informacije na internet stranicama čija autentičnost nije potvrđena. Posebno je važno proveriti internet adresu sajta pre bilo kakvog unosa podataka. Ukoliko poruka stigne na telefon, preporuka je da se ona odmah obriše i ne prosleđuje drugim korisnicima. Na taj način smanjuje se mogućnost slučajnog otvaranja linka ili daljeg širenja potencijalno opasnog sadržaja.
Građani imaju mogućnost da sumnjive poruke prijave putem Nacionalne platforme za prijavu visokotehnološkog kriminala „Sajber straža“. Putem tog sistema moguće je dostaviti sporne poruke, internet stranice ili druge sadržaje na analizu i dobiti stručnu procenu rizika.
Ministarstvo unutrašnjih poslova poručuje da će nastaviti sa aktivnostima usmerenim na otkrivanje i procesuiranje osoba koje zloupotrebljavaju ime državnih institucija radi prevare građana. U međuvremenu, najveća zaštita ostaje informisanost i oprez korisnika, jer jedan nepromišljen klik može dovesti do gubitka novca, krađe identiteta i dugotrajnih posledica po digitalnu bezbednost.
