Najnoviji izveštaj ŠTADA grupe za 2025. godinu pokazuje da 66 odsto Evropljana redovno ide na preventivne zdravstvene preglede, što predstavlja rast od devet odsto u odnosu na 2023. godinu. U Srbiji, prema istom izveštaju, 55 odsto građana redovno posećuje lekare, što nas stavlja blizu evropskog proseka, ali i dalje pokazuje prostor za unapređenje.
Iako se broj onih koji posećuju preventivne preglede povećava, svaki treći Evropljanin ipak odustaje. Osećaj da su dovoljno zdravi navodi 28 odsto ispitanika, dok 25 odsto ljudi nije sigurno koji pregledi su im potrebni. Problemi sa dostupnošću pregleda pogađaju 18 odsto ispitanika, dok 16 odsto ističe troškove preventive kao prepreku.
Podaci pokazuju značajne razlike među evropskim zemljama u pristupu preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. Holandija prednjači sa 79 odsto građana koji odlaze na preglede, dok Rumunija sa 39 odsto i Kazahstan sa 42 odsto beleže najmanju učestalost poseta lekarima. Žene i starija populacija češće odlaze na preglede, dok muškarci i mlađe generacije često izbegavaju doktore.
Zagovornici prevencije ističu da pregledi imaju smisla i pružaju osećaj mira – 55 odsto njih smatra ih važnim za očuvanje zdravlja, dok 50 odsto potvrđuje da im preventivni pregledi donose sigurnost u vezi sa sopstvenim zdravstvenim stanjem. Preko trećine ispitanika, 35 odsto, vidi u preventivnim pregledima šansu za rano otkrivanje potencijalno opasnih bolesti i brzu medicinsku intervenciju.
U Srbiji, žene uglavnom odlaze na preglede zbog osećaja odgovornosti i dugoročnih koristi, dok muškarci to čine pretežno po preporuci lekara. Mladi između 18 i 34 godine motivisani su genetskim predispozicijama, dok stariji građani, stariji od 55 godina, naglašavaju važnost preventivnih programa. Više od 70 odsto Evropljana, uključujući i Srbiju, preduzima dodatne mere za unapređenje zdravlja kroz zdravu ishranu, fizičku aktivnost i suplemente, dok 25 odsto ispitanika zanemaruje preventivne navike zbog nedostatka vremena ili finansijskih sredstava.
Najzadovoljniji preventivnim zdravstvenim pregledima su građani Češke, Francuske i Austrije, dok su najnezadovoljniji stanovnici Mađarske, Kazahstana i Rumunije. Polovina građana Srbije ocenjuje da je zadovoljna kvalitetom preventivnih zdravstvenih usluga. Izveštaj ŠTADA grupe naglašava potrebu za edukacijom građana o značaju preventive i unapređenjem dostupnosti zdravstvenih usluga, jer ulaganje u preventivu može smanjiti troškove i značajno poboljšati kvalitet života.
