Od školske 2026/2027. godine, Srbija će imati jedinstvene nacionalne udžbenike za ključne predmete osnovnog obrazovanja. Ova odluka predstavlja jednu od najznačajnijih obrazovnih reformi u poslednjih decenija.
Vlada Srbije usvojila je Predlog izmena Zakona o udžbenicima kojim se uvodi obaveza korišćenja jednog udžbenika za svaki od nacionalnih predmeta – srpski jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička i likovna kultura. Udžbenike će izdavati Zavod za udžbenike, institucija sa dugom tradicijom, čime se ovaj važan segment obrazovanja vraća u ruke države.
Državna kontrola kao garant identiteta
Nekadašnji premijer, a sada savetnik predsednika Srbije, Miloš Vučević, istakao je da je ova inicijativa ključna za očuvanje nacionalnog identiteta i borbu protiv sadržaja koji relativizuju istorijske činjenice i potiskuju tradicionalne vrednosti.
– Sramota me je što smo nekada dozvolili da se Zavod za udžbenike potiskuje, a prostor prepušta privatnim interesima stranih kompanija. Država mora da ima potpunu kontrolu nad sadržajem iz srpskog jezika, istorije, geografije… Da nas sutra neko ne bi učio da smo mi sami sebi krivi, da nismo oslobodili Balkansko poluostrvo, da su Košare bile izmišljotina, ili da ne postoje mama i tata, izjavio je Vučević.
Dodao je da se borio za vraćanje vojnog roka, poziciju veronauke i nacionalne udžbenike i naglasio da je ova mera deo šire borbe za očuvanje vrednosnog sistema koji podržava većinska Srbija.
Struka pozdravlja promene i ukazuje na širu reformu
Profesor dr Boris Stojkovski, istoričar i direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, istakao je da ovaj potez dolazi u pravom trenutku, kada se u obrazovnom sistemu već sprovodi sveobuhvatna reforma.
– Završeni su novi standardi postignuća za učenike, uključujući i one koji se školuju na jezicima nacionalnih manjina. Sada se pripremaju novi programi i planovi, a nacionalni udžbenici logično se uklapaju u tu sliku. Oni ne samo da objedinjuju znanje, već oblikuju i karakter, vrednosti i osećaj pripadnosti, izjavio je Stojkovski za medije.
Prema njegovim rečima, ideja nije da se isključi raznolikost već da se kroz udžbenike jasno oslikaju vrednosti multikulturalnosti i demokratske kulture, kao i da se svim učenicima – bez obzira na jezik nastave – pruži jasan temelj za očuvanje sopstvenog identiteta.
Stojkovski dodaje da će nacionalni udžbenici doneti ujednačen i celovit pristup identitetskim predmetima – srpskom jeziku i književnosti, istoriji i geografiji. Time će se izbeći konfuzije, pogrešne interpretacije i šarolikost koja često vodi u nesporazume ili nedovoljno razumevanje značaja sopstvene kulture i prošlosti.
– Ovo nije samo tehničko pitanje obrazovanja, već i kulturno i društveno pitanje. Učimo decu ne samo činjenice, već i ko su, kome pripadaju i zašto je važno da poštuju i razumeju svoje korene, rekao je profesor.
Kako stojimo u poređenju sa drugim zemljama
Srbija ovim potezom zapravo sledi primer mnogih evropskih zemalja koje već dugo imaju centralizovane obrazovne sadržaje za ključne nacionalne predmete. U Francuskoj, Italiji i Mađarskoj, ministarstva obrazovanja zadržavaju punu kontrolu nad sadržajem školskih udžbenika, kako bi očuvale kontinuitet u obrazovanju i negovale nacionalni identitet.
Za razliku od njih, Srbija je u prethodnim godinama imala sistem u kome je veći deo tržišta bio prepušten privatnim izdavačima, što je često izazivalo konfuzije, sukobe interesa i pritiske na škole i roditelje.
Odgovornost i izazovi ispred institucija
Zavod za udžbenike i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sada imaju zadatak koji je možda najodgovorniji u poslednjim decenijama – stvaranje sadržaja koji mora biti istovremeno naučno utemeljen, pedagoški moderan i kulturno autentičan.
Kako naglašava Stojkovski, uz snažnu podršku države i jasno postavljene ciljeve, veruje se da će nacionalni udžbenici biti kvalitetan alat u izgradnji društva svesnog svog nasleđa, ali i otvorenog prema drugima.
Obrazovanje kao oslonac identiteta
U vremenu u kojem su vrednosti često relativizovane, Srbija se odlučuje da školske klupe ponovo postanu mesto gde se uči istina, gradi identitet i neguje kultura sećanja. Nacionalni udžbenici nisu korak unazad, već hrabar pokušaj da se najmlađima pruži čvrsta osnova za razumevanje sveta i sebe.
„Ko zaboravi svoje, lako prihvati tuđe kao jedinu istinu. A to nije obrazovanje – to je zaborav“, poručuje jedan od sagovornika.
