Nagli prelazi između toplih i hladnijih dana, velike promene atmosferskog pritiska i povećana vlažnost vazduha mogu značajno uticati na zdravstveno stanje, upozoravaju stručnjaci. Poslednjih godina ovakve vremenske oscilacije postale su znatno učestalije, pa sve veći broj ljudi prijavljuje tegobe koje se povezuju sa promenom vremena. Najizraženije probleme imaju osobe sa hroničnim bolestima, ali simptomi nisu retkost ni kod potpuno zdravih ljudi.
Uticajem meteoroloških prilika na ljudski organizam bavi se biometeorologija, oblast koja proučava kako temperatura, vetar, vlažnost vazduha i atmosferski pritisak utiču na zdravlje. Promene vremena mogu izazvati umor, glavobolju, pad koncentracije i poremećaj sna, dok se kod hroničnih bolesnika često pogoršavaju već postojeće tegobe. Najkritičniji periodi obično su prelazi između godišnjih doba i nagle promene vremena.
Stručnjaci podsećaju da organizam može da se prilagodi postepenim promenama, ali da su nagli vremenski obrti znatno veći izazov. Kada se vremenske prilike stabilizuju, kod većine ljudi simptomi se postepeno povlače. Upravo zbog toga važno je pratiti biometeorološke prognoze i prilagoditi svakodnevne aktivnosti.
Najveći rizik za srčane, plućne i reumatske bolesnike
Najosetljiviji na promene vremena su osobe sa kardiovaskularnim bolestima, astmom, hroničnim plućnim oboljenjima i reumatskim tegobama. Hladno vreme može izazvati sužavanje krvnih sudova i povećati opterećenje srca, dok visoka vlažnost i sparina otežavaju disanje kod plućnih bolesnika. Promene atmosferskog pritiska kod pojedinih ljudi mogu pojačati bolove u zglobovima i mišićima.
Meteoropatija se ne javlja isključivo kod starijih osoba. Sve češće se registruje i kod mlađih ljudi, naročito tokom perioda izraženih klimatskih oscilacija. Žene u menopauzi, deca i osobe starije od 50 godina takođe mogu biti osetljivije na promene vremena zbog specifičnih hormonskih i fizioloških promena.
Najčešće tegobe uključuju glavobolju, migrenu, vrtoglavicu, razdražljivost, nesanicu i osećaj iscrpljenosti. Kod osoba sa hroničnim bolestima mogu se javiti i pogoršanje osnovnog oboljenja, ubrzan rad srca ili promene krvnog pritiska, zbog čega lekari savetuju dodatni oprez tokom nestabilnih vremenskih perioda.
Prilagođavanje navika može ublažiti tegobe
Lekari preporučuju da se tokom naglih promena vremena organizam dodatno zaštiti jednostavnim svakodnevnim merama. Dovoljno sna, redovna umerena fizička aktivnost, lagana ishrana i adekvatan unos tečnosti mogu pomoći da se simptomi ublaže. Posebno je važno izbegavati preterani fizički napor i stres u danima kada biometeorološka prognoza upozorava na nepovoljne uslove.
Osobe koje imaju visok krvni pritisak trebalo bi redovno da ga kontrolišu i da terapiju uzimaju isključivo prema savetu lekara. Kod niskog pritiska preporučuje se dovoljan unos tečnosti, dok hronični bolesnici ne bi trebalo samostalno da menjaju propisanu terapiju zbog vremenskih promena. Svako duže ili izraženije pogoršanje simptoma zahteva lekarski pregled.
Iako vremenske prilike mogu uticati na organizam, stručnjaci naglašavaju da su ove tegobe najčešće prolazne. Pravovremeno prilagođavanje dnevnih navika i redovno praćenje zdravstvenog stanja mogu značajno smanjiti njihov intenzitet i pomoći da se period naglih vremenskih promena lakše prebrodi.
