Međunarodna akcija razbila mrežu falsifikatora
Velika međunarodna operacija pod nazivom „Vardar”, koja je sprovedena 2. februara u Srbiji i Severnoj Makedoniji, imala je za cilj razbijanje kriminalne grupe koja je bila odgovorna za falsifikovanje novca. U okviru ove akcije, zaplenjeno je oko 1.500.000 lažnih evra, dok je tokom pretresa u Srbiji zaplenjeno više od 180.000 falsifikovanih evra, dok je Severna Makedonija imala još veću zaplenu, sa preko 500.000 lažnih novčanica.
Hapšenja su izvedena istovremeno u obe zemlje, a kriminalna grupa je koristila sofisticiranu opremu, uključujući mašine za pravljenje kalupa i pečata za lažni novac. Takođe, pronađeni su hologrami i detektori lažnih novčanica, kao i druge opreme koja je korišćena u procesu falsifikovanja. Evropol i Evrodžast pružili su značajnu podršku tokom ove operacije, omogućivši efikasnu međunarodnu saradnju i razmenu podataka u realnom vremenu.
Detalji o kriminalnoj grupi i hapšenju
Istraga, koju vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), otkrila je da su uhapšeni Savo Osman, Aćif Bihorac, Zoran Balog, i Ivan Ž. Petrović sa svojim saradnicima iz Srbije. Takođe, Ivan I. Petrović, koji je otac Ivana Ž. Petrovića, takođe je među uhapšenima. Ova kriminalna grupa je, kako se sumnja, od novembra 2023. godine do hapšenja, izvodila kriminalne aktivnosti na teritoriji Srbije i Severne Makedonije, uključujući falsifikovanje novca i organizovanje kriminalnih radnji.
Ova operacija je samo deo šire strategije za borbu protiv organizovanog kriminala i falsifikovanja novca, a Evropol je pomogao u identifikaciji zemalja u kojima su lažne novčanice bile distribuirane.
Lažni novac u Srbiji: Statistika i vrste falsifikata
Svake godine u Srbiji se registruje više od 3.000 falsifikovanih novčanica, a najčešće falsifikovani novčanici su dinarske i evro novčanice. Dinarski falsifikati su često prisutni u prometu, posebno novčanice od 2.000 dinara, dok je 50 evra najčešće falsifikovana stranica. Falsifikatori imaju cilj da novac plasiraju u promet tako da ne bude odmah prepoznat kao lažan, a najčešće su to novčanice koje ljudi svakodnevno koriste. Prema rečima stručnjaka, lažni dinari su lakše prepoznatljivi jer se razlikuju po teksturi i osećaju u ruci, dok je kod evra lakše biti obmanut.
Naš sagovornik iz MUP-a napominje da je potrebno poznavati zaštitne elemente novčanica kako bi se utvrdila autentičnost, jer se falsifikovani novac najčešće ne prepoznaje odmah. Ukoliko građani posumnjaju u novac koji su primili, treba da ga predaju banci ili policijskoj stanici, a nakon analize od strane Narodne banke Srbije, dobiće potvrdu o verodostojnosti novčanice.
Zaštita od falsifikata: Zakonske obaveze i preporuke
Radi zaštite građana od falsifikovanog novca, Narodna banka Srbije (NBS) je uvela pravila za menjače i banke, prema kojima moraju evidentirati serijske brojeve novčanica stranih valuta prilikom transakcija. Zakon strogo zabranjuje izradu i stavljanje falsifikovanog novca u opticaj, a kazne za ove radnje mogu biti zatvorske kazne od dve do petnaest godina, uz novčane kazne. Ove mere imaju za cilj smanjenje broja falsifikovanih novčanica i sprečavanje kriminalnih radnji koje mogu ugroziti ekonomski sistem zemlje.
Ova akcija i rezultati koji su postignuti ukazuju na ozbiljnost problema i potrebu za međunarodnom saradnjom u borbi protiv organizovanog kriminala i falsifikovanja novca.
