NAJLEPŠE PLEME NA SVETU VEKOVIMA ŽIVI PO SVOJIM PRAVILIMA: Žene se ne kupaju, a koža im je mirišljava i negovana

Photo Vecteezy

Pleme Himba živi po veoma neobičnim pravilima, a žene imaju glavnu reč.

Pleme najlepših ljudi na planeti Himba dugo je živelo izolovano od ostataka sveta, pažljivo skrivajući svoje običaje, kako ih drugi ljudi ne bi osudili ili, čak, pokušali da im pomene svakodnevicu, koju su vekovima negovali.

Međutim, kako je vreme prolazilo i njihova svest se menjala, pa od potpunog skrivanja i izolovanog života postali su najfotografisanije pleme u istoriji, jer su želeli da pokažu svoje jedinstvene obrede.

Ono što ih odvaja i čini dodatno fascinantinim za zapadnog čoveka jeste osobenost njihovog fizičkog izgleda. Naime, ovaj narod važi za najlepše afričko pleme. Tradicionalno i muškarci i žene idu u toplesu, nose suknje izrađene od životinjske kože u raznim bojama, a odrasle žene nose jednostavne kožne ogrtače i kožne čarape kako bi zaštitili svoje noge od otrovnih životinjskih ugriza.

Drevno peleme Himba Himbe naselilo je nemilosrdnu regiju Kunene na severozapadu Namibije, gde dan-danas žive po svojim pravilima.Na tom predelu su razvili neverovatna stočarska carstva. Uzgajaju ovce i koze, a broj stoke određuje njihovo bogatstvo. Žive i od kišnih kultura, kao što su kukuruz i proso, a svoje meso i mlijeko smatraju najkvalitetnijim na svijetu. Proizvode mijenjaju za brašno, bilje i med, a tek povremeno stoku prodaju za gotovinu.

Sa druge strane, najveći problem ovog plemena je velika suša, koja umnogome utiče na njihovu svakodnevicu. Voda je imala izuzetnu vrednost, pa su doneli zakon koji kaže da je samo muškarci smeju koristiti za kupanje i održavanje higijene.

 

Neki pripadnici plemena su zaposleni u prirodnim rezervatima. Zanimljivo je da sav zarađeni novac dele s ostatkom plemena. I penzije starešina se smatraju kao zajedniička finansijksa sredsta, koja se skupljaju za bolji život mlađih generacija.

Neobična nega Himba žena

Za razliku od dama koje koje daju čitavo bogatstvo na razne kozmetičke preparate za negu, Himba žene sastoje za rituale lepote skupljaju u prirodi. Brinu o tome da im koža bude sjajna i mekana. Najpoznatija dnevna krema ovih zanimljivih žena je otijze – crvena pasta koja nastaje mešanjem životinjske masti i oker pigmenta, koja je dobra i za uklanjanje dlačica sa tela.

Ovim preparatom Himba žene mažu kožu i kosu kako bi se zaštitile od oštre pustinjske klime i naglasile svoju lepotu. Otjize ih štiti i od insekata, a u pastu ponekad dodaju mirisnu smolu kako bi „šarmantnim mirisom prirode“ privukle muškarce i stvorile porodicu.

Prije svega, ova kozmetička praksa simbolizira bogatu crvenu boju zemlje i krvi – glavnu bit života zajednice, koja je ujedno i ideal lepote u njihovom društvu.

Ritualno kupanje žena dimom

Danas je jedan od najistaknutijih problema Himba žena to što nemaju pristup vodi kako bi se osvežile, istuširale, oprale kosu ili odeću. Zato se ove žene svakodnevno kupaju u dimu, da bi održale higijenu. Tinjajući ugljen stave u malu posudu sa začinskim biljem i čekaju da gusti dim izađe.

Kad se dim digne, žene se naginju iznad posude i čekaju da se kapljice znoja počnu slivati niz telo. Ovu neobičnu praksu one smatraju čišćenjem, a misionari koji su se družili s ovim posebnim damama govore kako njihova koža zaista dobro miriše.

Neobične frizure

Frizura je jako važna za pripadnike plemena Himba jer ukazuje na uzrast, socijalni i bračni status. Muškarci plemena Himba imaju jednu pletenicu kada su sami, a vezuju kosu pozadi kada se ožene.

Žene nose neverovatno složene stilove koji se menjaju u zavisnosti od toga da li su u braku i koliko su stare. Deca imaju dve pletenice, a od početka puberteta devojačke pletenice su prebačene napred na lice.

Muškarci zasedaju, dok žene rade teške poslove

Žene i djevojke mnogo teže fizičke poslove od mušklaraca. Oni su posvećenei samo uzgoju i čuvanju stoke, kao i učestovanju u većima sa seoskim poglavarima. A žena je ta koja sređuje kuću, donosi drva za ogrev i vodu za celo selo, brine o vinovoj lozi, kuvaju, prave nakit, obrađuju zemlju, muzu krave i ovce, čuvaju decu i dr.

Himbe su animisti i njihovo se vrhovno biće zove Mukuru. S njime komuniciraju preko dima svete vatre koji se uzdiže u nebo i tako im omogućuje komunikaciju s precima. Oni im govore što su dobro učinili, a šta bi trebalo bolje i tako im daju smernice za ispravan život. U svakom selu tinja sveta vatra, a iz dima mogu saznati između kojih se pripadnika plemena rodila ljubav.

Prosječni Himba muškarac ima dve žene. Obično desetogodišnjakinje se udaju za muškarce koje izabiru njihovi očevi. Iako je ova praksa u Namibiji zabranjena, kod plemena Himba je još uvijek raširena. Nakon venčanja – dečak postaje punopravni član njihove zajednice, a devojčice moraju rode dete, kako bi ih društvo prihvatilo kao punopravne članice.

Smatra se da dete bira roditelja

U plemenu Himba veruju da dete samo bira roditelje. Jedino što ne može da izabere je kada će da ga rode, već mora da sačeka dok se majka ne odluči da ima dete.

Kada žena poželi da postane majka, ona ode u šumu i meditira dok ne čuje pesmu deteta koje želi da ga ona rodi. Tek kada čuje tu pesmu, ide da nađe muškarca koji će biti otac tog deteta. Kada ga pronađe, ona ga uči ovu pesmu i pre nego fizički začnu dete, oni pevaju pesmu kako bi ga prizvali.

Međutim, tu pesmu moraju da nauče i babice i druge žene u selu, kako bi njime dočekali dete kada se rodi. Ta pesma će kasnije pratiti dete kroz život.

Decu čuvaju žene i ostala deca iz plemena, a muškarci su često odsutni od kuće na duži vremenski period.

Iako žive po posebnim pravilima, Himba pleme je jedno od najdinamičnijih na svetu. Vrlo rado komunicira sa novim kulturama i prihvata nove trendove, ali nikako ne zaboravljaju na svoju tradiciju i načela.

Izvor: /stil.kurir.rs/

 

Photo Vecteezy
Photo Vecteezy

Related articles

PRIZNANJE ZA ŠARGANSKU OSMICU I DRVENGRAD : Mokra Gora proglašena za najbolje turističko selo na svetu!

Na 24. zasedanju Generalne skupštine Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO) u Madridu na ceremoniji dodele nagrada, za “Najbolje turističko selo” proglašena je Mokra Gora. Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija istakla je da je Mokra Gora sa razlogom proglašena za jedno od najboljih turističkih sela 2021. godine u svetu, navodeći da je Svetska turistička […]

OTPAD KAO RESURS BUDUĆNOSTI: Znate li kako se može pretvoriti u novac?

Kako pretvoriti otpad u novac i proizvod, u korist zaštite životne sredine, pitanje je na kome je zasnovana cirkularna (kružna) ekonomija. Štetnost linearnog modela ekonomije, koji se svodi na odbacivanje resursa, očigledna je i prelazak na cirkularno poslovanje ponudio bi rešenje za efikasnije korišćenje resursa, ali, između ostalog, i tretiranje otpada. Cirkularna eko­no­mi­ja je na­čin […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.