Cena jednog sata parkiranja u Evropi može dostići i do 2.400 dinara, ali ni Srbija više ne spada među jeftine kada su u pitanju centralne lokacije. Iako se u javnosti i dalje pominje da je maksimum 200 dinara, realnost je da u pojedinim delovima Beograda taj iznos ne važi već godinama.
Beograd u vrhu
Na primer, u garaži Rajićeva, koja se nalazi u srcu prestonice, sat parkiranja košta 300 dinara – i to odmah od prvog minuta, bez bilo kakvog besplatnog perioda. Na aerodromu „Nikola Tesla“, sat košta 400 dinara, što Beograd stavlja na mapu sa najskupljim tarifama u regionu.
„Čak i kada vam treba samo desetak minuta da nešto obavite, ne postoji mogućnost da platite proporcionalno manje – plaćate pun sat, 300 ili 400 dinara. U zemlji sa ovakvim standardom, to nije zanemarljiv trošak“, komentariše jedan vozač iz Beograda.
Pariz i London i dalje prednjače
U Parizu, naročito na prestižnim lokacijama poput Šanzelizea, sat parkiranja može da košta 18,17 evra, što je više od 2.100 dinara. U Londonu, cene se kreću između £6 i £18, dakle od 850 do 2.400 dinara. Slične cene beleže i gradovi poput Amsterdama, Osla, Barselone, Milana i Kopenhagena, gde se sat parkiranja naplaćuje između 700 i 900 dinara.
Kada se uzme u obzir standard – Srbija je skuplja nego što izgleda
U 2025. godini:
-
Prosečna neto plata u Srbiji iznosi oko 95.000 dinara,
-
U Francuskoj je preko 2.300 evra (oko 270.000 dinara),
-
U Velikoj Britaniji prelazi 2.200 funti (preko 300.000 dinara).
Kada uporedimo koliko iznosi sat parkiranja kao procenat dnevne zarade:
-
U Beogradu (Rajićeva): 300 dinara = 0,32% dnevne zarade
-
U Parizu: 2.100 dinara = 0,28% dnevne zarade
-
U Londonu: 2.400 dinara = 0,26% dnevne zarade
Uprkos nižim nominalnim cenama, parking u Beogradu odnosi veći deo zarade prosečnog građanina nego u najskupljim gradovima Evrope.
Pogled ka regionu: ko još drži balans?
U regionu Zapadnog Balkana:
-
Zagreb: oko 1,6 evra po satu (187 dinara)
-
Sarajevo: oko 1,2 evra (140 dinara)
-
Podgorica: 0,60 evra (oko 70 dinara)
-
Bukurešt: 5 leja (oko 117 dinara)
Uprkos nižim primanjima nego u EU, ovi gradovi nude parkiranje koje je dvosruko ili čak trostruko jeftinije u odnosu na prestoničke cene u Srbiji.
Beogradski aerodrom, koji beleži veliki priliv putnika, naplaćuje sat parkiranja 400 dinara, bez obzira da li dolazite da sačekate ili ispratite nekog. U poređenju:
-
Zagreb (aerodrom): 1,5 evra (oko 176 dinara)
-
Sarajevo: 1,5 KM (nešto više od 90 dinara)
Beograd se time pozicionira kao najskuplji aerodrom za parkiranje u regionu.
U kom pravcu ide Srbija?
Gradovi poput Kragujevca uvode zonirani i digitalizovani sistem naplate, dok Beograd još uvek ima dosta neujednačenosti. Ipak, opštine poput Vračara i atraktivne tačke u centru sve više se oslanjaju na model visoke tarife – manje zadržavanje.
„Parking više nije javno dobro, već način filtriranja saobraćaja. Visoka cena postaje alat urbanog planiranja“, ocenjuju stručnjaci iz oblasti saobraćajne politike.
Ko plaća najviše? Građani sa najmanjim primanjima.
Ako znamo da se najviši troškovi parkiranja u Srbiji odnose upravo na centralne lokacije koje koriste i oni koji ne žive u centru – jasno je da je udar na budžet mnogo veći nego u većini EU gradova. Tamo, visoke cene prati i visok standard. Kod nas — samo cena.
Da li će se u budućnosti pojaviti sistem koji će omogućiti razumniju naplatu prema dužini zadržavanja? Ili ćemo ostati u modelu „plati pun sat za pet minuta“?
