Dok prosečna neto plata u Srbiji polako raste i približava se cifri od 110.000 dinara, medijalna zarada i dalje ukazuje na velike razlike u prihodima među regionima i sektorima. Istovremeno, značajan broj zaposlenih ostvaruje plate iznad 200.000 dinara, ali ta primanja su koncentrisana uglavnom u najvećim gradovima i određenim industrijama. Sve to dodatno komplikuje prisustvo sive ekonomije koja otežava precizno sagledavanje stvarnog stanja.
Prosečne i medijalne plate
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za jun i jul 2025. godine pokazuju da se prosečna neto plata u Srbiji kreće oko 107.700 do 110.200 dinara, dok je medijalna plata — pokazatelj koji bolje oslikava realnu situaciju — oko 85.000 dinara. Ova razlika između proseka i medijane ukazuje na to da znatan broj građana prima plate niže od prosečnih, što potvrđuje postojanje velikih nejednakosti.
Najveće prosečne plate beleže se u Beogradu, gde je prosek za jun-jul 2025. bio oko 133.600 dinara. Unutar prestonice, opština Stari grad prednjači sa prosečnom platom od čak 181.838 dinara. Slede je Novi Beograd, Savski venac, Vračar i Čukarica sa zaradama između 150.000 i 170.000 dinara.
Pored Beograda, značajne plate iznad 100.000 dinara imaju i pojedine opštine u Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Kragujevcu, Užicu, Boru, Majdanpeku i Požarevcu. U ovim mestima nalaze se najveće privredne kompanije i industrijski centri, gde su zastupljeni sektor IT tehnologije, proizvodnje, farmacije i energetike.
Nasuprot tome, najniže plate u junu i julu zabeležene su u opštinama kao što su Preševo (73.521 dinar), Crna Trava (70.210 dinara), Bojnik, Lebane i Gadžin Han, gde prosek plata ne prelazi 80.000 dinara. Ove oblasti karakterišu slaba razvijenost lokalne privrede i dominantno učešće poljoprivrede, uz nizak nivo industrijskih i uslužnih aktivnosti.
Ko su i gde su najbolje plaćeni?
U Srbiji postoji značajan broj zaposlenih koji mesečno zarađuju i preko 200.000, pa i znatno više od toga. Ove zarade su uglavnom koncentrisane u velikim gradovima i privrednim centrima. Najviše plate ostvaruju zaposleni u sektoru finansija, IT industrije, farmacije, energetike, telekomunikacija kao i u menadžerskim i stručnim pozicijama u velikim kompanijama.
Beogradske opštine Novi Beograd, Stari grad, Savski venac i Vračar izdvajaju se kao centri sa najvećim brojem visoko plaćenih radnih mesta. Regionalno, Novi Sad i Niš predstavljaju važne privredne centre sa sve većim brojem radnika sa zaradama preko 200.000 dinara.
Vrlo često, plate u ovim sektorima prelaze i 250.000 do 300.000 dinara, dok pojedini menadžeri i vlasnici kompanija ostvaruju znatno veće prihode. Međutim, takve zarade su i dalje rezervisane za relativno mali broj zaposlenih, dok veliki deo populacije i dalje zarađuje ispod proseka.
Uticaj sive ekonomije na tržište rada
Siva ekonomija u Srbiji predstavlja značajan faktor koji utiče na tačnost prikaza plata i prihoda. Procene govore da ona čini između 15 i 25 odsto ukupne ekonomske aktivnosti. To znači da veliki deo zarada i poslova nije prijavljen poreskim organima, što dovodi do toga da mnogi zaposleni dobijaju deo plate “na ruke” i van formalnog sistema.
Ovaj fenomen otežava prikupljanje preciznih podataka o realnim prihodima i dovodi do smanjenja prava radnika, jer ne postoji zdravstveno osiguranje, penzioni staž i drugi socijalni benefiti za one koji su deo sive ekonomije.
Potpuno iskorenjivanje sive ekonomije ostaje veliki izazov zbog duboko ukorenjenih praksi i ograničene efikasnosti kontrolnih organa. Mnogi ekonomisti smatraju da je neophodno kombinovati stroge kontrole sa podsticajima za formalizaciju rada i edukaciju poslodavaca i zaposlenih.
Troškovi života i izazovi za standard
Iako prosečne plate rastu, realni troškovi života, naročito u urbanim sredinama, takođe brzo rastu. Troškovi hrane, stanovanja, komunalnih usluga i energenata za prosečno četvoročlano domaćinstvo u Srbiji premašuju 150.000 dinara mesečno. Time se postavlja ozbiljan izazov za mnoge porodice koje žive od plata ispod proseka.
Za smanjenje jaza u primanjima i poboljšanje životnog standarda, stručnjaci predlažu jaču podršku razvoju privrede u slabije razvijenim regionima kroz decentralizaciju, ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje, kao i fiskalne reforme koje bi stimulisale porast plata.
Tržište rada u Srbiji u julu 2025. pokazuje složenu sliku. Dok se u velikim gradovima i sektorima sa visokim dodanim vrednostima beleže značajne plate, veliki deo zemlje i dalje se suočava sa niskim zaradama i visokim životnim troškovima. Prisutnost sive ekonomije dodatno komplikuje realnu ocenu prihoda.
Za dugoročno poboljšanje, neophodno je uskladiti fiskalnu politiku, borbu protiv sive ekonomije i razvoj regionalnih ekonomija, kako bi se životni standard povećao za što veći broj građana Srbije.
